Рађево Село, задња пошта Ваљево, домаћинска је адреса званично најбоље шљивовице у Србији! Међу 47 узорака воћних ракија из 27 регистрованих дестилерија, седмочлани жири на недавном сајму „Отворени Балкан“ ниједног тренутка није имао дилему – шљивовица Ваљевца Чедомира Ђурђевића имала је најбољу боју, бистрину, типичност, мирис и укус.
Препеченица из Рађевог Села другу годину заредом осваја титулу најбоље српске ракије. Производи се на традиционалан начин, по већ опробаној рецептури, од органских модрих плодова. У лампек за печење ракије иде само најквалитетнија шљива.
– Велики је успех двапут узастопно имати шампионску шљивовицу у Србији, нарочито што су оцењивани узорци који су узети директно из продаје. То је, истовремено, потврда да се у ваљевском крају гаји шљива врхунског квалитета. Иза моје ракије је искуство многих генерација Ђурђевића. Рецимо, ја сам осма генерација у породици која се печењем ракије бави као занатом. У пореским књигама из 1883. године стоји да је још моја прабаба Турцима плаћала порез на ракијски казан – објашњава Чедомир Ђурђевић.
Судећи по броју гроша колико је за тај намет давала, била је то богами озбиљна производња шљивовице.
Ђурђевић истиче да је за квалитетну препеченицу најважније да се воћњак вештачки не форсира, не залива, нити ставља под мрежу, јер се тако заклања од сунца. Подвлачи да без сточарства нема озбиљног воћарства, зато у његовом шљивику поред дестилерије пасе стадо оваца.
– Ракију већ осам година печем од шљиве узгајане по принципима сертификоване органске производње, на тај начин постижу се прави резултати. То је, у ствари, исти начин како је мој отац гајио шљиву, то је спрега сточарства и воћарства, нема превише резидбе ни хемије, нарочито ако су у питању аутохтоне сорте. Кад се сакупе плодови, стабла се орежу, покупе поломљене и гране које сметају, па нема болести, овце одржавају воћњак и нема корова. Дешава се да неких година род буде мањи, али квалитет надомести количину – каже Ђурђевић.
Шљива Чедомира Ђурђевића гајена органски сазрева на обронцима Повлена, Медведника, Маљена, Соколских планина и Влашића. У Ваљеву има 12 хектара породичних воћњака, а у дестилерији у Рађевом Селу, зависно од сезоне, годишње произведе од 3.000 до 5.000 литара ракије.
– Да је производња интензивна, биле би веће количине ракије, али ретко када квантитет и квалитет иду под руку. Ослањам се искључиво на воћњаке који су комплетно под мојом контролом, јер су тада и сировина и финални производ врхунског квалитета – објашњава Ђурђевић.
Извор: Новости
