Најбоље саднице (изданци) малине добијају се у посебним засадима, тзв. матичњацима. За ову намену бирају се дубока, плодна, довољно растресита земљишта,благо киселе реакције. Такође, не смеју бити заражена нематодама и гљивама проузроковачима труљења корена. У оваквим условима може се произвести велики број здравих и добро развијених садница малине.
Било би добро да се на једној парцели производе изданци само једне сорте. Ако их има више, размак између њих треба да буде најмање шест метара, али тако да буду распоређене једна за другом по дужини реда, а не једна поред друге у суседним редовима.
Садња изданака обавезно у јесен
– Матични засади малине се обавезно саде у јесен – крајем октобра или у новембру – објашњава др Александар Лепосавић, стручњак Института за воћарство у Чачку. -Да би се избегло исушивање изданака, за овај посао треба бирати облачно време или јутарње сате. Температура ваздуха не сме бити испод нула Целзијусових степени. За садњу се користе здрави првокласни изданци,који се припремају и саде на исти начин као приликом подизања родних засада. Растојање садње зависи од бујности сорте и расположиве механизације, а најчешће је 1,5 x 0,5 до 0,6 метара. Посађене изданке треба у пролеће пре кретања вегетације скратити тако да изнад земље остану два до три добро развијена пупољка. Одстрањени делови се сакупљају, износе из засада и обавезно спаљују.
Када нови изданци израсту око двадесет центиметара, посађене (старе) који имају родне гранчице треба скратити до земље да не би дошло до цветања и развоја плодова, односно сејанаца. Редовна мера током прве године је обрада земљишта. Како се то ради?
У међуредном простору то се може обавити култивирањем или фрезирањем на шест до осам центиметара дубине, док се простор у реду више пута ручно окопава на четири до шест центиметара дубине, водећи рачуна да се не повреди корен. У првој години се не препоручује примена хербицида.
Нега и после вађење садница
Уз добру негу, сваки посађени изданак до јесени даће два до три нова изданка. Ваде се само они који су добро развијени, док се слаби орежу до земље, али тако да у земљишту остане што више жила, што ће омогућити да се у наредној години развије више изданака. Сви остаци од резидбе износе се изван матичњака и спаљују. Извађени изданак би требало да има висину најмање 50 центиметара и пет жила дугих 10 до 15 центиметара, добро обраслих жилицама. Они који одговарају прописаним критеријумима скраћују се на 30 до 35 центиметара и пакују у снопиће.
– Нега матичњака наставља се и после вађења садница – додаје др Лепосавић. -Обавезна мера је тањирање целе површине, чиме се коренов систем ситни и подстиче већа продукција изданака. Пре обраде земљиште треба нађубрити са 20 до 30 тона добро згорелог стајњака по хектару. У оваквим условима развиће се велики број изданака, који ће попунити скоро цео простор у матичњаку. Пуну пажњу треба посветити и заштити. За сузбијање гљивичних болести и штеточина, које могу изазвати сушење изданака, довољна су четири третирања. Приликом употребе хербицида треба бити обазрив. Пре сваког третмата ваља консултовати стручњаке за заштиту из овлашћених институција.
Уз нормалну негу, матичњак малине може да се користи за производњу изданака три до четири године. После тога може да се формира као родни.
С. Малиновић
Добро јутро број 558 – Октобар 2018.
