Лоше вести стижу од стручњака Европске уније: овогодишња суша, која не утиче само на пољопривреду, већ и на друге привредне гране, рецимо енергетику, могла би да буде најгора у последњих пет векова.
Овогодишња суша у Европи вероватно је најгора у последњих пола миленијума. То су прве процене Европске опсерваторије за сушу, које би тек требало да буду потврђене коначним подацима на крају сезоне, рекао је портпарол Европске комисије.
У извештају се наводи да је готово пола континента угрожено сушом. Стање је алармантно на 17 одсто површине, а то, наводе стручњаци, негативно утиче на приносе летњих усева. Највише су погођени кукуруз, соја и сунцокрет.
Тешка суша, која је од почетка године погодила многе регионе у Европи, у августу се погоршала. Суша је, сматрају стручњаци, повезана с трајним недостатком падавина у комбинацији с низом топлотних таласа од маја до данас. То утиче и на реке. Смањена количина воде довела је до значајних поремећаја у енергетском сектору, како код рада хидроелектрана, тако и код система за хлађење електрана, наводи се у извештају.
Ризик од суше посебно је велики у Италији, Шпанији, Португалији, Француској, Немачкој, Холандији, Белгији, Луксембургу, Румунији, Мађарској, Србији, Украјини, Молдавији, Ирској и Великој Британији, пише у извештају. У регионима које је још пролетос погодила суша, стање се највише погоршало, а у западном Средоземљу ће и новембар, према предвиђањима, вероватно бити топлији и сушнији него иначе.
На лоше приносе жале се и ратари у Немачкој. Председник Удружења пољопривредника Јоахим Руквид каже да постоје велике регионалне разлике због различите количине падавина.
Ове године се очекивало око 43 милиона тона житарица, нешто више него 2021, али жетва је поновно била испод просека протеклих осам година, објавило је Удружење пољопривредника на основу прелиминарних података. У ту статистику није укључена сушна 2018. година.
Ипак, каже Руквид, има разлога за оптимизам када је реч о јабукама. Ту се очекује натпросечна берба. И када је реч о вину, Удружење очекује одличну бербу 2022.
Стручњак за пољопривреду из Светске фондације за природу (WWФ) Јохан Ратке истиче да све то има „људске узроке“. Екстремна суша последица је, каже, климатске кризе.
– Требало би уверити и последње кочничаре да би ефикасна заштита климе и животне средине коначно постала саставни део пољопривреде. То је једини начин да дугорочно обезбедимо снабдевање храном – каже Ратке.
Извор: DW
Фото: Pixabay
