Šta je poželjan rad dece na imanjima, šta opasan, a šta je zloupotreba- pitanja su na koja odgovore pokušava da pruži kampanja Međunarodne organizacije rada (ILO) i Zavoda za socijalnu zaštitu i uputi roditelje u rizike po dečje zdravlje. Okolnosti u poslednjih nekoliko decenija života na selu su se mnogo promenile, naveli su organizatori kampanje juče u Kragujevcu, jer su deca danas više izložena pesticidima, štetnom UV zračenju, a poljoprivredne mašine daleko su jače snage i opasnije za decu.
Prema rezultatima anketnog istraživanja na reprezentativnom uzorku od 2 325 domaćinstava, u kojima živi 3 471 dete uzrasta od 5 do 17 godina, opasnom radu izloženo je 10 odsto njih od 15 do 17 godina, i 2,2 odsto od 5 do 14 godina. Brojčano, opasnom radu izložena je 21 000 dece uzrasta od 15 do 17 godina i 14 000 dece od 5 do 14 godina.
Ovi rezultati predstavljeni su u Kragujevcu, uz napomenu da je u svim starosnim grupama stopa zloupotrebe dečjeg rada veća kod dečaka nego kod devojčica. U rezultatima anketnog istraživanja ILO-a čak 43,8 odsto ispitanika navodi kao najčešći razlog zloupotrebe dečjeg rada dopunjavanje porodičnih prihoda. Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada navodi da je prema anketi o radnoj snazi, od 82 000 dece u Srbiji koja se nalaze u situaciji dečjeg rada, dve trećine ili oko 60 000 ih je u poljoprivedi, te da je najveći procenat angažovanosti u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, a nešto niži u Vojvodini i na jugu Srbije.
Dečak od 12 godina obara stabla testerom?
„Kada je dečji rad na selu u pitanju najteže je podvući crtu i naći razliku između poželjnog i opasnog. Rad u domaćinstvu od sat – dva dnevno, bez obzira da li deca žive u selu ili gradu je poželjan zbog stvaranja radnih navika. Sakupljanje plodova u bašti ili jaja, pomoć u dvorištu i oko imanja su radovi koji su poželjni i to nije ono protiv čega se mi borimo. Ali, kada deca zbog rada u domaćinstvu počnu da izostaju iz škole, kada težak rad počne da utiče na njihov fizički i mentalni razvoj i sprečava ih da se razvijaju kao ličnosti, onda je to znak za uzbunu“, izjavio je juče u Kragujevcu Jovan Protić, nacionalni koordinator ILO za Srbiju.
Najupečatljiviji primer, kako navodi Protić, je priča o 12- godišnjem dečaku koji motornom testerom obara stabla sa ocem. Taj slučaj su propratili skoro svi mediji. Podseća da je 2018. godine stupila na snagu Uredba o opasnom radu za decu, ali samo nekoliko meseci posle toga, ta priča objavljena je na skoro svim naslovnim stranama kao „svetli“ primer mladog, budućeg domaćina, a da je zanemarena činjenica da je u pitanju dete koje rukuje opasnom mašinom za njegov uzrast.
„Takva vrsta rada dece na selu je opasna i nikako je ne treba prikazivati kao nešto pozitivno i poželjno. Takođe, često se viđa da deca od 10 godina voze traktor, pod izgovorom da su i njihovi očevi u tom uzrastu isto radili. Pokušavamo da skrenemo pažnju da su se vremena promenila“, dodaje je Protić.
Šta je zloupotreba dečjeg rada?
Zloupotreba dečjeg rada se odnosi na decu koja su premlada da rade ili bi rad mogao da ima posledice na njihovo zdravlje, fizički i psihološki razvoj, kao i dobrobit deteta. Sanja Kljajić, predstavnica Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu kaže da prijava o zloupotrebi dečjeg rada skoro da nema, jer se to događa u sivoj zoni. Srbija je uradila normativni deo, koji uređuje ovu temu, ali još uvek je potrebno osvešćivati ljude šta je rizičan i opasan rad.
„To nam je itekako potrebno, jer starije generacije polaze od toga da su i oni radili u poljoprivredi, možda brojčano i više nego što je to danas slučaj. Ali, zaboravljamo da su se okolnosti promenile. Izloženost suncu je danas mnogo opasnija nego u našem detinjstvu. Deca na selu su danas izloženija opasnim pesticidima. Treće, položaj tela pri nekim radovima više sati ili celog dana, može da utiče na njegov fizički razvoj Opasan rad i zloupotreba teško se uočavaju, jer se događaju u domaćinstvima. Zato apelujemo da se slučajevi ekstremno teških i opasnih poslova dece prijave. Najčešće je dovoljno razgovarati sa roditeljima i rasvetlili zašto je to opasno“, izjavila je Sanja Kljajić i dodala:
„Ovde se ne radi o zabrani svakog rada, već o otklanjanju rizika i opasnosti. Laki rad kod dece svakako treba podsticati i to je poželjno zbog sticanja radnih navika, ali opasno je da deca upravljaju mašinama koje mogu da ih iseku, ubodu ili zgnječe. Dečake naročito privlači da voze traktor ili da upravljaju mašinama. Roditelji moraju da vode računa o opasnostima. Naravno da nisu sva deca zloupotrebljenja ili su žrtve neodgovornih roditelja, i naravno da nije reč o nasilju, samo moramo svi o tome više da pričamo za dobrobit dece“, rekla je Sanja Kljajić.
Tekst i foto: Biljana Nenković
