У овом периоду сочни плодови купине многима су омиљена посластица. Ове бобице, специфичне црне боје и атрактивног изгледа, просто маме својим слатконакиселим укусом и израженом аромом. Имају освежавајућу моћ, па су прави избор за вреле летње дане.
За купину се с разлогом каже и да је права ризница здравља. Као лек ценили су је још стари Грци и Римљани. Плод ове воћне врсте има хранљиву, лековиту, заштитну и изузетно високу биолошку вредност. Садржи велики број драгоцених и корисних састојака. То су шећери, органске киселине, витамин Ц, провитамин А, витамини Б комплекса, бојене и минералне материје, потом пектини, целулоза, беланчевине, уља…
Посебно треба истаћи висок садржај гвожђа које је неопходно за стварање црвених крвних зрнаца, због чега се ово воће препоручује у поправљању крвне слике, односно у спречавању и отклањању малокрвности. Због повољног односа између шећера и киселина, изванредна је храна за децу, младе, али и старе и изнемогле особе. Последњих година медицински стручњаци из САД указују на делотворан утицај елагинске киселине из семена купине на заустављање деобе малигних ћелија. То потврђују и истраживања у нашој земљи.
Свеже, зреле купине у комбинацији са медом и циметом, јачају имунитет. У медицинској науци и пракси утврђено је да минералне супстанце и органске киселине из плода купине регулишу pH крви, побољшавају крвну слику и утичу на снижење крвног притиска. Витамини јачају отпорност организма, пектини доприносе заштити од артериосклерозе и инфаркта, док целулоза утиче на побољшање варења. Плод купине има предности као храна над осталим намирницама и по томе што је мале енергетске вредности.
Слатко од купине
Плодове купине ставити у цедиљку и добро опрати, а затим у шерпу ређати ред купина па ред шећера (на 1 килограм купина 1,5 кг шећера). Овако припремљено воће оставити 10 до 12 часова да одстоји, па онда кувати. Пре почетка кувања у шерпу насути једну чашу воде. Купине кувати на јакој ватри, уз повремено скидање пене, све док се не постигне потребна густина. Кувано слатко скинути са пећи, а са њега и створену пену, и оставити док се не охлади. Затим га сипати у опране и суве тегле, које треба затворити или повезати целофаном.
Одавно су позната и лековита својства купиновог вина добијеног природним врењем зрелих плодова. Народна медицина га вековима познаје и препоручује, а овај напитак има и своје медицинско оправдање. Садржи киселине сличног дејства као желудачна, па помаже у варењу хране, посебно беланчевина. Препоручује се у случају анемије, исцрпљености, слабе ухрањености, за регулисање варења, снижење крвног притиска и побољшање циркулације крви. Посебно је корисно у исхрани реконвалесцената и људи слабог имунитета. Појачава апетит, доприноси бољем лучењу жучи и мокраће и позитивно утиче на метаболизам.
Због свог благотворног дејства на организам купина заслужује да заузме значајније место у исхрани. Не треба је користити само као лек када се болест јави, већ и превентивноза спречавање анемије, срчаних болести, јачање имунитета…
Берба купине почиње још у рано лето, и у зависности од сорте, траје све до јесени. Воћари који желе да сачувају квалитет треба да имају у виду да ово воће има нежне плодове који се не могу чувати дуго у свежем стању. Због тога берба мора бити на време и правилна.
Сок од купина
Одабрати здраве и зреле купине, опрати их и оставити да се вода оцеди. Плодове изгњечити и пропасирати кроз свилено сито или ретко платно. Када се сок сталожи, пажљиво се процеди и измери. На сваки литар додаје се од 0,5 до 1 килограм шећера (по вољи) и сок од једног лимуна. Затим се све заједно кува на јакој ватри. Сок је готов кад престане да пени. Када се сок охлади сипа се у топле флаше које се добро затворе и чувају на хладном и промајном месту.
Купине убране у пуној зрелости су најукусније, довољно ароматичне и лепо обојене. Међутим, када се оберу раније, киселе су и слабије обојене, док су презреле неукусне и брзо пропадају. Ово воће неравномерно сазрева и нема могућност дозревања после бербе. У зависности од сорте, али и услова у којима се гаји, берба може да траје око 40 дана. Неке сорте треба брати сваког другог или трећег дана. Већини пузајућих сорти без бодље довољно је да се беру сваких пет до шест дана, па чак и једном недељно. После сваке бербе родни изданци постају растерећенији, што може бити од користи за повећање крупноће и побољшање квалитета преосталих плодова.
Џем од купине
Очишћене, пробране и опране плодове ставити у шерпу и кувати на јакој ватри, уз мешање. Кад се згусну, тј. пред крај, додаје се на сваки килограм купина 0,5 кг шећера (може и нешто више), па се још мало заједно кува, али треба водити рачуна да се не прекува. Џему се може додати и мало сока од лимуна. Прохлађен џем сипати у тегле, повезати и оставити на сувом и хладном месту до употребе.
Уобичајено је да се купина бере у време када се плодови лако могу откинути са петељке, без гњечења.Време или моменат бербе може се одредити и на основу зрелости, односно по карактеристичној црној боји покожице, чврстоћи и укусу меса плодова. Не треба занемарити ни намену, као ни начин и дужину транспорта. Стручњаци препоручују да се сорте купина с чврстим плодовима беру у пуној зрелости, а оне с меканим плодовима мало раније. Такође, уколико се плодови могу допремити на тржиште или у фабрику за прераду у току истог дана, онда их треба брати када су потпуно зрели. Међутим, када се дуже транспортују, ваља их брати нешто мало пре потпуне зрелости.
Компот с медом
Купине опрати и оцедити. На 1 килограм плодова додати 1 кг шећера и 2 литра воде и кувати. Када проври, кувати још 10 минута и процедити. Плодове купине ставити у тегле, два прста испод врха и прелити кашиком меда. Затим досути куваног сирупа и тегле херметички затворити. Тегле ставити у велики лонац са топлом водом да се кува још 15 минута, а потом извадити тегле када се вода потпуно охлади.
Плодови купине су изузетно нежни, па се морају брати пажљиво. Свако оштећење ствара услове за њихово брже пропадање. Пажња се мора обратити и на амбалажу. Најчешће се користе пластични холандези, који морају бити чисти, а посебно је важно да нису заражени гљивицама, јер би то убрзало кварење плодова. Када се амбалажа напуни, одмах је треба склонити у хладовину да се плодови не би загревали. Пожељно је да се у што краћем времену отпреме од воћњака до складишта, односно прерађивачких капацитета или места продаје.
Бербу треба организовати тако да прва група берача бере само квалитетне плодове и истовремено их класира и пакује, јер купина не подноси претресање. Друга група за њима бере остале зреле и натруле плодове, с тим што се стављају у посебну амбалажу. Веома је важно напоменути да се у сваком наврату морају обрати сви зрели, оштећени, натрули и трули плодови и изнети из засада, јер они могу бити жаришта за појаву болести и шеточина. Одбацује се и опало лишће и друге примесе. После сваке бербе засад мора да остане чист.
Вино за малокрвне
Зреле купине се ставе у погодно буре или неки други суд, прелију са мало кључале воде, измуљају и оставе да превру (на 10 до 15 °Ц). Када је врење завршено и вино добијено, треба му додати на сваких 10 литара по 1 кг шећера. Одличан је напитак, нарочито за малокрвне.
Ако је топло и сунчано, бербу треба обавити изјутра, када спадне роса, и предвече, кад се плодови расхладе. Купини не одговарају високе температуре, нарочито за време сазревања плодова и ако дуже трају. Оне смањују влажност у земљишту и ваздуху, успоравају раст младих изданака, убрзавају сазревање плодова, отежавају развијање родних пупољака за наредну годину, односно утичу на смањење приноса и квалитета плодова. Такође, не препоручује се берба влажних плодова, јер су врло подложни труљењу и слепљивању приликом замрзавања
С. Малиновић
Добро јутро број 567 – Јул 2019.
