Услед све чешћих суша и великих разлика у временским приликама, које су последица климатских промена, пољопривредници морају да се довијају уз помоћ различитих система за наводњавање, што, уз вишак/мањак падавина током лета, доводи до померања датума сетве и жетве, утиче на сетвене структуре, плодореде, као и трајање пољопривредне сезоне. Због свега наведеног, Институт БиоСенс ће у сарадњи са НАСА-ом, Универзитетом у Гренд Велију, државним и технолошким универзитетима у Мичигену, развити систем за мониторинг и рационално коришћење водних ресурса и земљишта у Србији.
– НАСА нам је свима позната по Space Shuttle-у и слетању на Месец, али је велики део њихових операција усмерен ка осматрању Земље – појашњава помоћник директора за иновације и сарадњу са привредом Оскар Марко. – Заједно са америчким колегама ћемо анализирати сателитске слике Војводине, покушаћемо да дамо одговор на питање како ће климатске промене утицати на домаћу пољопривреду и животну средину, и шта конкретно можемо да урадимо да бисмо повећали ефикасност производње и задржали биодиверзитет.
Према речима директора Института БиоСенс Владимира Црнојевића, реч је о важном кораку у процесу дигитализације пољопривреде чија је локомотива управо ова новосадска институција.
– Производ Института БиоСенс је знање. Тренутно, најважнија полазна тачка за развој пољопривреде су подаци. Дељењем података и знања кроз сарадњу са врхунским научним институцијама и улагањем у истраживања, умножава се интелектуални капитал, настају нове идеје и решења која ће пољопривреду учинити ефикаснијом – истиче Црнојевић.
Пројекат ће трајати до 2024. године, а све новине у вези са тим биће објављиване на сајту Института БиоСенс и на друштвеним мрежама.
Л. Р.
Фото: ИнститутБиоСенс / сателитски снимак усева
