Након врло кишног маја, први летњи месец, јун, кренуо је, како му и доликује, са високим температурама. Протеклог викенда доживели смо и први топлотни талас, а у данима који следе такође нас чекају велике врућине. Пред нама је дуго топло лето у којем ће бити потребно помоћи свим биљним врстама, па тако и воћкама – наводњавањем, па и фертиригацијом.
Рационално коришћење овога система посебно је важно у екстремно сушним годинама када се у питање може довести и сама успешност производње воћа, а како би се избегли стресни услови приликом узгоја. Без њиховог коришћења није могуће озбиљно бављење воћарством, посебно плантажним.
Како каже дипломирани инжењер агрономије Томислав Солдо, данас, када у интензивној воћарској производњи користимо слабо бујне подлоге које развијају коренов систем мањег волумена као и потпорни систем, можемо рећи да је наводњавање неопходно свим воћним врстама.
„У овом добу године примењујемо га када је земљиште у зони кореновог система почело да губи влагу, односно када је навлажено испод пољског водног капацитета. У идеалним условима у кореновој би зони континуирано требало одржавати пољски водни капацитет“, истиче Солдо додајући да се то најлакше постиже комбинацијом две методе – искуствене као и мерењем влажности земљишта уз помоћ тензиометра. Реч је о уређају који мери притисак у земљи. Поставимо га у доњу зону кореновог система и очитавамо вредност изражен у МПа.
„Када се тло суши, тада вредност притиска у њему расте и очитавање на тензиометру је веће. Пошто је свако земљиште текстурно различито, најбоље је визуелно и тензиометром одредити која би то била вредност очитана на тензиометру, када је најбоље кренути са наводњавањем“, наглашава.
На питање које су најчешће грешке у коришћењу овог система, Солдо каже да воћари понекада не прилагоде број оброка наводњавања специфичним карактеристикама земљишта, његовој текстури и структури.
„Ако је земљиште лакше, песковитије, тада је потребно наводњавати више пута у мањим количинама и обрнуто. Тежа се наводњавају у ређим фреквенцијама са већом количином воде“, саветује.
Овај систем је идеалан и за фертиригацију, прихрану воћака водотопивим ђубривима. Ово је ефикасан начин да воћки пружимо брзу доступност хранива у време када јој то највише треба и да их дозирамо у потребној количини, без сувишног испирања или пак њиховог преласка у нетопиве и воћки мање приступачне облике.
„Када радимо фертиригацију, посебно је битно на лакшим земљиштима дати мање дозе водотопивих ђубрива, јер се она, посебно нитратна, због слабије могућности везивања за агрегате земљишта могу испрати у дубље слојеве и тиме постати недоступна за коренов систем биљака. На овај начин воћар губи хранива, а загађује средину јер нитрати заврше у подземним водама загађујући чак и воду за пиће“, упозорава овај стручњак.
Када је реч о примени водотопивих хранива путем система за наводњавање, наглашава да је опште правило да се воћки дозира од један до три грама водотопивих ђубрива отопљених у једној литри воде. Дакле, на кубик воде растворимо од један до три килограма водотопивих хранива па убацимо у систем за прихрану.
„Њу треба започети при завршетку наводњавања, односно када су две трећине земљишта око кореновог система засићене водом јер би се закаснелом фертиригацијом један део нитратних хранива свакако испрао у дубље слојеве, посебно у слабије структурним, песковитијим“, појашњава и додаје да је пре саме примене потребно зауставити наводњавање у тренутку када још нисмо достигли идеално овлажену зону кореновог система.
„На пример, када две трећине земљишта у зони кореновог система има постигнут пољски водни капацитет. Тако да када завршимо фертиригацију, имамо земљу која је у целој зони кореновог система засићена до пољског водног капацитета.“
На питање колико је ова врста прихране исплатива у односу на друге, Солдо наглашава да је фертиригација данас са увођењем слабо бујних подлога у воћарству постала основни вид ђубрења.
Њеном правилном применом штедимо хранива, имамо могућност да реагујемо са појединачним хранивима у фенофазама када су она воћкама највише потребна.
„Такође, воћари не зависе од временских прилика као што је суша, када помоћу машина површински примењена хранива могу биљци да буду недоступна јер нема довољно влаге у земљишту да би се отопила и да би их коренов систем могао усвојити и остају у површинској зони“, каже Солдо, али упозорава на нестручну примену коју назива јединим недостатком ове прихране.
„Основни недостатак је нестручна примена када услед прекомерног влажења долази до испирања и губитака лакше покретних хранива, као што су већ споменути нитрати и његове акумулације у подземним зонама земљишта.“
И за крај, Томиславу Солди поставили смо једно практично питање – како спречити зачепљење система и шта учинити ако се то деси?
Ако је вода за наводњавање лошијег квалитета и садржи доста јона гвожђа или калцијума, тада је потребно након сваког коришћења отворити цеви на крајевима и прочистити их чистом водом неколико минута.
„Ако је земљиште већег пХ, на крају сваког поступка може се пустити азотна или фосфорна киселина која ће врло ефикасно прочистити капаљке на цревима“, саветује овај стручњак.
Извор: Агроклуб.рс
Фото: Pixabay
