Један од највећих проблема са којима се пољопривредна газдинства у Србији, али и у Европи, последњих година суочавају без сумње је мањак сезонске радне снаге. Недостатак радника за рад на убирању плодова на плантажама и воћњацима био је на европском континенту присутан и раније. Сада услед бројних ограничења прво због короне, па и војне акције у Украјини посебно долази до изражаја.
– Сезона убирања плодова у воћњацима и повртњацима код нас је већ кренула са брањем јагода, а главни део послова очекује се у наредним месецима. Да ли ћемо, с обзиром на тренутну ситуацију и велику потражњу, имати довољно радне снаге за рад у воћњацима и рад на њивама остаје да сазнамо у предстојећем периоду – каже мр Младен Павловић из ПССС Београд.
Чињеница је да послодавци у пољопривреди већ сада имају потешкоћа да обезбеде потребан број радника, а тако ће највероватније бити и наредних месеци. Постоје фактори ризика који се односе на безбедност рада запослених на сезонским пословима, али и устручавања самих сезонаца како због услова рада тако и висине дневница.
– Када се ради о старосној структури сезонаца, најзаступљенија је група од 45 до 60 година. Млађе становништво није толико заинтересовано за ангажовање на сезонским пословима, а они који раде спадају у групацију старосне доби од 30 до 45 година. Према проценама у Србији је у овом моменту потребно између 60.000 и 80.000 сезонских радника у пољопривреди. Тај број варира од године до године и нико са сигурношћу не може да пружи прецизан одговор, поготово што многи од њих још увек раде у такозваној „сивој зони“. До посла долазе углавном на основу претходног рада код послодавца, препорука пријатеља, комшија, а последњих година све је више специјализованих агенција преко којих послодавци могу да пронађу сезонце – објашњава Павловић.
Упркос најављеним дневницама које се за сезонске послове у пољопривреди тренутно крећу од 3.500 до 5.000 динара, све је мање младих који желе да раде на плантажама. Највећи проблем овог лета ће, по најавама, имати произвођачи малина.
– Хронични недостатак сезонске радне снаге је евидентан, а највећи проблем је што ће по свему бити актуелан и наредних година. Као дугорочно решење, воћарима у плантажном узгоју намеће се прелазак на машинску бербу, коју већ практикује све већи број произвођача, као и задруга. Наравно, то изискује одређена и не мала улагања, за која већина од њих из разноразних разлога, највише финансијских, није спремна – прича Павловић.
Инвестирање у воћњаке, посебно у плантажном узгоју, у ери несташице радне снаге за произвођаче данас, заиста је храбар пословни потез. Актуелни трендови у пољопривреди и захтеви тржишта произвођаче, посебно воћаре, терају да не заостају у развоју, већ уско специјализују производњу. То подразумева прелазак са ручне на машинску бербу, јер свака прогноза око ангажовања сезонаца у будућности је незахвална. А свако улагање произвођача има своју не малу цену да би се са могућношћу ангажовања радне снаге ризиковало.
Извор: Агро ТВ
