Насловна РАЗНО Nega papaka kod krava

Nega papaka kod krava

614

Mlečno grlo ima najveću proizvodnju mleka ako je zdravo. Kod krava je posebno važno zdravstveno stanje nogu, naročito papaka jer hromost mlečnih krava, pored mastitisa i reproduktivnih poremećaja predstavlja jedan od najčešćih razloga za njihovo isključivanje iz proizvodnje. Problemi sa papcima mogu izazvati jake bolove što direktno utiče na proizvodnju mleka.

“Krave sa zapuštenim papcima smanjuju proizvodnju mleka za 10 do 20 posto, neuredno se gone (imaju neredovan estrus), pa čak mogu ostati i jalove (sterilne)”, objašnjava Ivica Tomić, savetodavac za stočarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi. On takođe ističe da je opadanje količine pomuženog mleka posledica ne samo smanjenog apetita, već i delovanja adrenalina koji se izlučuje u krvotok kod bilo kakvog uznemiravanja krave (u ovom slučaju usled bola u papcima i zglobovima). Svojim dejstvom adrenalin neutrališe ulogu oksitocina – hormona zadnjeg režnja hipofize, koji utiče na lučenje mleka. Krave sa oboljenjem papaka najveći deo vremena provedu ležeći, smanjuje im se apetit, slabije iskorišćavaju hranu i mršave. Istovremeno sa deformisanjem papaka, prema njegovim rečima, dolazi i do raznih zapaljenja ne samo papaka nego i zglobova, tetiva i mišića. Krave veći deo svog života provedu u stajanju i kretanju. Samim tim rizik od pojave bolesti papaka se povećava.

Za papke pašnjak predstavlja zdravu sredinu. Zemlja je meka i pruža dobar oslonac. Papci se uprkos konstantnom rastu, kretanjem stalno i troše. U idealnim uslovima, rast papaka je jednak njihovoj potrošnji. Ovo je slučaj sa životinjama koje su veći deo sezone na ispaši. Međutim, važno je znati da se u zemljištu nalaze određene bakterije koje mogu da ugroze zdravlje papaka. To se češće dešava ukoliko je teren neravan, pa se papci više troše i povređuju. Oboljenja papaka su češća tokom vlažnih( kišnih) perioda kada su papci osetljiviji i mekši.

Kod krava koje se drže u klasičnim stajama i koje se malo kreću, odnos rasta i trošenja papaka je u većini slučajeva poremećen, što može da izazove mnoge štetne posledice. “Usled bržeg rasta rožine papaka na prednjem kraju oni se postepeno izdužuju, uvrću unutra, jedan prema drugom ili na gore, a ponekad se ukrštaju ili na neki drugi način deformišu.

Zbog ovih promena opterećenje sve više pada na zadnje delove papaka, na meki deo i na tetive, na kojima u takvim slučajevima često dolazi do zapaljenja sa jakim osećajem bola, što kravama otežava stajanje”, naglašava Tomić i dodaje da “treba znati da u balegi ima mnogo bakterija i gljivica koje se u oštećenim delovima papaka brzo razmnožavaju. Zadnje noge su izloženije infekcijama i bolestima nego prednje.

„Ove pojave su izraženije kada krave stoje na vlažnim i mokrim podovima, te ova zapaljenja izazivaju bolne procese, isto kao izrasli, neobrezani papci”. Dodaje i to da bi se sprečile neželjene posledice zapuštenih papaka potrebno je da se obrati pažnja na čistoću i uređenje staje kao jednog od uzroka njihovog oboljevanja.

Za dobru negu nogu krava potrebno je češće čistiti i dezinfikovati papke, a posebno je važno redovno obrezivanje, odnosno korekcija prerasle rožine. U uslovima vezanog držanja potrebno je dva puta godišnje (proleće – jesen) uraditi korekciju papaka. Obrezivanje papaka se vrši onda kad se primeti da papak postaje preopterećen jer mu je rožina formirana u višku i time uzrokuje šepanje. Svrha obrezivanja papaka je da se površina prstiju svede na normalnu i funkcionalnu dužinu, koja će ravnomerno biti opterećena. Za obrezivanje papaka potrebno je angažovati stručno lice – veterinara.

Da bi se obavila ova značajna mera nege papaka potrebna je specijalna garnitura instrumenata koja se sastoji iz oštrog levog i desnog noža, kamena za oštrenje, sekača za papak i zakrivljene ručne turpije. Pre početka obrezivanja papaka, nogu treba dobro očistiti kako bi se taban mogao lepo videti.

Ako se radi obrezivanje papaka zadnje noge, onda se prvo veže uže sa petljom oko zadnje noge krave, odmah iznad skočnog zgloba, a zatim se noga podiže pomoću konopca, polugom ili čekrkom kako bi se uspešnije obavio rad. Ako se radi o obrezivanju papaka prednjih nogu, potrebna izvesna oprema za fiksiranje, za koju će prednja noga biti pričvršćena.

Nakon fiksiranja nogu pristupa se obrezivanju papaka koje se izvodi u nekoliko faza.

U prvoj fazi obrezivanja papaka, sekačem treba odseći papak na odmerenu dužinu tj. izmeriti dužinu papka i napraviti rez na 7,5cm od krunice.

U predelu pete, rožinu treba što manje skinuti. Taban treba da zadrži debljinu od 5-7mm I da ima ravnu i stabilnu površinu.

Druga faza obrezivanja papaka obuhvata skraćivanje drugog (zdravog) papka na istu dužinu i visinu kao onaj koji je obrezan.

U trećoj fazi obrezivanja papaka, papak treba oblikovati u međuprstnom prostoru. Ukoliko je potrebno, treba skinuti tanak sloj rožine sa tabana da bi se dobio određeni nagib.

Ukoliko na tabanu i dalje postoje lezije ( oštećenja) , treba sprovesti dodatno obrezivanje (4 i 5 faza obrezivanja), a ako više nema lezija na tabanu, može se preći na sledeću nogu.

Četvrta i peta faza obrezivanja Potrebno je ostaviti manju visinu na obolelom prstu prema peti kako bi zdrav prst poneo najveći deo težine i time omogućio više odmora obolelom. Ukoliko ovo nije moguće zato što bi rožina tabana tada postala suviše tanka, treba podmetnuti blok ispod zdravog papka. Zatim skinuti slobodnu rožinu i obraditi grube ivice, ali paziti da korijum ostane nepovređen.

Da bi se izbeglo angažovanje većeg broja ljudi, kao i povređivanje krava njihovim obaranjem preporučuje se upotreba specijalnih boksova za fiksiranje krava radi bezbednije korekcije papaka. Oni mogu biti pokretni ili stabilni, a njihovom primenom stvara se mogućnost da se nezavisno od vremena ili godišnjeg doba, jedna osoba obavi obrezivanje papaka.

Druga mera u preventivi oboljenja papaka je dezinfekcija papaka. To je regularna higijenska procedura kojom se sprečavaju bolesti papaka uzrokovane bakterijama, Za ovaj tretman se pravi 3-5 % rastvor formalina, a može se koristiti i 5- 15% rastvor bakar-sulfata. Napravljeni rastvor se sipa u posudu za dezinfekciju nogu koja se postavi na izlazu iz staje ili izmuzišta kuda se krave kreću. Najbolji rezultati se postižu kada se životinje nakon kretanja kroz dezinfekcioni rastvor, drže na suvom mestu oko pola sata jer će formalin u tom periodu moći da deluje. Zavisno od broja krava, isti dezinfikacioni rastvor se može koristiti par dana, a nakon toga on gubi dejstvo. Ako rastvor postane previše prljav, treba ga zameniti.

Gordana Nastić i Irena Đenić

Fotografije su preuzete iz filma “Nega papaka “ Tonija Ilieskog, proizvodnja Natura balkanika 2005.