Насловна АРХИВА NEGA PRED PROLEĆNO BUĐENJE: Zimski mlaz u voćnjaku

NEGA PRED PROLEĆNO BUĐENJE: Zimski mlaz u voćnjaku

3765

Početak kalendarske godine nagoveštava i početak zaštite voćaka. Posle neuobičajeno duge jeseni, većina štetnih insekata i parazita, prouzrokovača bolesti, izgubila je svoj biološki sat, pa su neki i ostali u krošnjama voćaka. Za one koji su otišli u zimsko sklonište, buđenje će biti ranije. To znači da tokom ove vegetacije, posebno u prvom delu, nijedno prskanje hemijskim preparatima ne sme da izostane.

Prvo prskanje, zimsko, preventivna je zaštita voćaka od bolesti lista i ploda i sprečavanje razvoja štetnih insekata. Ali, pre primene hemijskih preparata poželjno je da se voćke pregledaju i orežu. Tako se štedi na količini preparata, zaštita je kvalitetnija, a i dezinfikuju se deblji preseci.

Voćari koji su u toku zime zasade pažljivije pregledali, već znaju ko je u njima pronašao zimsko utočište. Uz to, valja se osvrnuti i na završenu sezonu. Stručnjaci za zaštitu bilja tvrde da je zimsko prskanje, uz jesenje plavo, najbitnija zaštita, pa ga nikako ne treba preskočiti. U svim voćarskim rejonima ovim prskanjem na jabuci se sprečava razvoj parazitnih gljiva prouzrokovača čađave krastavosti lista i ploda, truleži plodova, staklokrilca i brojnih vrsta lisnih i štitastih vašiju. U zasadima krušaka najveći problem je i dalje kruškina buva, ali na nju ne deluju klasični preparati za zimsku zaštitu. Međutim, zimskim prskanjem valja uništiti organe za razmnožavanje gljive prouzrokovača čađave krastavosti, lisne pegavosti i bakteriozne plamenjače.

Ovim mlazom uništavaju se i parazitna gljiva monilija, prouzrokovač paleži cveta i truleži plodova, koja zaražava prvenstveno koštičave voćke, a neretko se javlja i u zasadima jabuka i krušaka. U šljivicima treba uništiti i prouzrokovača plamenjače i brojne vrste vašiju, a sve veći problem su i potkornjak i žilogriz.
Zimsko prskanje ne bi trebalo da izostane ni u breskvicima. U njima je sve češći virus šarke, koji se jasno vidi i na plodovima. Protiv virusa još uvek nema leka, ali valja suzbiti lisne vaši koje ga prenose. Na preparatima ne treba štedeti ni kada je reč o voćnjacima pod višnjom, trešnjom, dunjom i sitnim voćem – malinom, kupinom i drugim, manje gajenim vrstama.

Zimskim mlazom voćke se obilno prskaju („kupaju“) kombinacijom parafinskog ulja i bakra. Bakar ovde ima funkciju fungicida, služi protiv gljivičnih oboljenja, dok je ulje insekticid i akaricid.

U retkim voćnjacima u kojima tokom minule vegetacije insekti nisu pravili velike štete, mogu se primeniti samo bakarni preparati. Da bi se sa sigurnošću to znalo, voćke treba valjano pregledati, pa ako se ne vide bele naslage, koje upućuju na štitaste vaši, jajašca od lisnih vašiju i slično, uljni insekticidi mogu da izostanu, pa se tako smanjuju troškovi.

Uljni preparati su obavezni kod „problematičnih vrsta“ kao što su jabuka, kruška, dunja, odnosno kod voćaka koje su podložne napadu mnogih insekatskih vrsta, pogotovo onih koje polažu jaja na stabla (smotavci, kruškina buva, grinje…)
Dakle, za zimsko prskanje upotrebljavaju se fungicidi na bazi bakra, uljni insekticidi i njihove mešavine. Od fungicida na bazi bakra na tržištu se mogu naći: funguran, bakaroksihlorid 50, cuprozin, cuproxate, cuprablau, bordovska čorba itd. Od insekticida na bazi parafinskog ulja koriste se galmin, letol, belo ulje i ogriol. Gotove smeše su plavo ulje, crveno ulje i modro ulje. Praksa je pokazala da je od gotovih smeša najbolje plavo ulje zbog dovoljne količine bakra koja je veća nego u crvenom ulju.

Da bi uštedeli, voćari praktikuju da smeše naprave u sopstvenom voćnjaku, neposredno pre primene. One nisu ništa manje pouzdane od gotovih, ali su mnogo jeftinije, a proizvođač, već prema zdravstvenom stanju voćaka, sam pravi preparat poželjnog odnosa fungicida i insekticida – preparat sa većom ili manjom koncentracijom bakra.

Kada se smeša pravi na sopstvenom imanju valja prvo proveriti koja je količina bakra po kilogramu preparata, odnosno količina ulja u litru insekticida, i koja se količina preporučuje. Okvirno, to je 30–50 grama bakarnog preparata i 200–300 ml ulja na 10 litara vode. Znači da na 100 litara vode valja dodati 300–500 grama bakarnog preparata i dvatri litra ulja. Ipak, mešavinu ne treba pripremati odokativno.

Zimsko prskanje obavlja se tokom februara do početka marta, pre nego pupoljci mnogo nabubre, jer ih u toj fazi bakar može spaliti. Voćari u čijim zasadima su i jabučaste i koštičave vrste treba da znaju da se koštičave voćke štite ranije jer kod njih vegetacija počinje pre nego kod jabučastih. Napominjemo da nije svaki dan pogodan za „zimski mlaz“. Valja sačekati da se temperatura ustali na pet Celzijusovih stepeni, a radi se po sunčanom danu, bez vetra, kada se ne očekuju padavine.

S. Malinović

Dobro jutro broj 538 – Februar 2017.