Насловна АРХИВА НЕГА ПРЕД ПРОЛЕЋНО БУЂЕЊЕ: Зимски млаз у воћњаку

НЕГА ПРЕД ПРОЛЕЋНО БУЂЕЊЕ: Зимски млаз у воћњаку

160

Почетак календарске године наговештава и почетак заштите воћака. После неуобичајено дуге јесени, већина штетних инсеката и паразита, проузроковача болести, изгубила је свој биолошки сат, па су неки и остали у крошњама воћака. За оне који су отишли у зимско склониште, буђење ће бити раније. То значи да током ове вегетације, посебно у првом делу, ниједно прскање хемијским препаратима не сме да изостане.

Прво прскање, зимско, превентивна је заштита воћака од болести листа и плода и спречавање развоја штетних инсеката. Али, пре примене хемијских препарата пожељно је да се воћке прегледају и орежу. Тако се штеди на количини препарата, заштита је квалитетнија, а и дезинфикују се дебљи пресеци.

Воћари који су у току зиме засаде пажљивије прегледали, већ знају ко је у њима пронашао зимско уточиште. Уз то, ваља се осврнути и на завршену сезону. Стручњаци за заштиту биља тврде да је зимско прскање, уз јесење плаво, најбитнија заштита, па га никако не треба прескочити. У свим воћарским рејонима овим прскањем на јабуци се спречава развој паразитних гљива проузроковача чађаве краставости листа и плода, трулежи плодова, стаклокрилца и бројних врста лисних и штитастих вашију. У засадима крушака највећи проблем је и даље крушкина бува, али на њу не делују класични препарати за зимску заштиту. Међутим, зимским прскањем ваља уништити органе за размножавање гљиве проузроковача чађаве краставости, лисне пегавости и бактериозне пламењаче.

Овим млазом уништавају се и паразитна гљива монилија, проузроковач палежи цвета и трулежи плодова, која заражава првенствено коштичаве воћке, а неретко се јавља и у засадима јабука и крушака. У шљивицима треба уништити и проузроковача пламењаче и бројне врсте вашију, а све већи проблем су и поткорњак и жилогриз.
Зимско прскање не би требало да изостане ни у бресквицима. У њима је све чешћи вирус шарке, који се јасно види и на плодовима. Против вируса још увек нема лека, али ваља сузбити лисне ваши које га преносе. На препаратима не треба штедети ни када је реч о воћњацима под вишњом, трешњом, дуњом и ситним воћем – малином, купином и другим, мање гајеним врстама.

Зимским млазом воћке се обилно прскају („купају“) комбинацијом парафинског уља и бакра. Бакар овде има функцију фунгицида, служи против гљивичних обољења, док је уље инсектицид и акарицид.

У ретким воћњацима у којима током минуле вегетације инсекти нису правили велике штете, могу се применити само бакарни препарати. Да би се са сигурношћу то знало, воћке треба ваљано прегледати, па ако се не виде беле наслаге, које упућују на штитасте ваши, јајашца од лисних вашију и слично, уљни инсектициди могу да изостану, па се тако смањују трошкови.

Уљни препарати су обавезни код „проблематичних врста“ као што су јабука, крушка, дуња, односно код воћака које су подложне нападу многих инсекатских врста, поготово оних које полажу јаја на стабла (смотавци, крушкина бува, гриње…)
Дакле, за зимско прскање употребљавају се фунгициди на бази бакра, уљни инсектициди и њихове мешавине. Од фунгицида на бази бакра на тржишту се могу наћи: funguran, bakaroksihlorid 50, cuprozin, cuproxate, cuprablau, бордовска чорба итд. Од инсектицида на бази парафинског уља користе се галмин, летол, бело уље и огриол. Готове смеше су плаво уље, црвено уље и модро уље. Пракса је показала да је од готових смеша најбоље плаво уље због довољне количине бакра која је већа него у црвеном уљу.

Да би уштедели, воћари практикују да смеше направе у сопственом воћњаку, непосредно пре примене. Оне нису ништа мање поуздане од готових, али су много јефтиније, а произвођач, већ према здравственом стању воћака, сам прави препарат пожељног односа фунгицида и инсектицида – препарат са већом или мањом концентрацијом бакра.

Када се смеша прави на сопственом имању ваља прво проверити која је количина бакра по килограму препарата, односно количина уља у литру инсектицида, и која се количина препоручује. Оквирно, то је 30–50 грама бакарног препарата и 200–300 мл уља на 10 литара воде. Значи да на 100 литара воде ваља додати 300–500 грама бакарног препарата и дватри литра уља. Ипак, мешавину не треба припремати одокативно.

Зимско прскање обавља се током фебруара до почетка марта, пре него пупољци много набубре, јер их у тој фази бакар може спалити. Воћари у чијим засадима су и јабучасте и коштичаве врсте треба да знају да се коштичаве воћке штите раније јер код њих вегетација почиње пре него код јабучастих. Напомињемо да није сваки дан погодан за „зимски млаз“. Ваља сачекати да се температура устали на пет Целзијусових степени, а ради се по сунчаном дану, без ветра, када се не очекују падавине.

С. Малиновић

Добро јутро број 538 – Фебруар 2017.