У овом периоду у малињацима има много послова. Један од њих је обрада, којом треба обезбедити да земљиште буде у растреситом стању и без корова. Земљиште које је добро обрађено и без корова сачуваће део влаге потребне за критичнији период, а то су јул и август, месеци који су одлучујући за пораст и развој изданака за наредну сезону. Малињаци који се до бербе редовно обрађују лакше ће поднети тај критични период.
У зависности од особина земљишта, до почетка бербе најчешће су потребне две до три међуредне обраде(култивирања, фрезирања или тањирања) или кошења траве у влажнијим пределима и три до четири ручна прашења или плевљења у реду. Прва пролећна обрада изводи се у пролеће када се земљиште просуши, после растурања ђубрива. Последњу међуредну обраду у току године требало би урадити одмах после или током последњих дана бербе, односно непосредно пре или после одсецања изданака који су донели род.
Овакав начин међуредне обраде земљишта у пракси је показао велике предности, нарочито у ариднијим крајевима и у недостатку услова за заливање засада. Међутим, проф. др Светислав Петровић и др Александар Лепосавић, у монографији „Малина – нове технологије гајења, заштите и прераде“, наводе да последњих година светско тржиште има све веће захтеве у погледу чистоће плодова малине, што се прописује обавезним стандардима квалитета(Global Gap), због чега је потребно да се усклади технологија површинске обраде земљишта у родним засадима. Сматра се да у ариднијим крајевима постоји латентна опасност да се услед честе међуредне обраде земљишта плодови малине делимично контаминирају честицама прашине и других органских и неорганских примеса из свеже обрађеног земљишта. Стога ови стручњаци на основу резултата својих огледа и искуства појединих произвођача из ариљског малиногорја предлажу измене и допуне ове технолошке операције.
Препоручује сее да се до почетка бербе обави једно међуредно култивирање или плитко орање у рано пролеће, непосредно после везивања изданака, и два ручна прашења или плевљења у реду, уз истовремено уклањање првих серија изданака и прихрањивање.
Друго прашење треба применити пред цветање. Међуредни простор ваља одржавати тарупирањем или кошењем у два до три наврата. Треће прашење се препоручује, по могућству после бербе плодова, после одсецања изданака који су донели род и делимичног проређивања нових да би се боље припремили за наредну вегетацију.
Гајење покровних усева, односно тзв. затрављивање међуредног простора, представља уобичајен начин одржавања повољног стања земљишта у интегралном систему гајења малине. Осим што се на овај начин модификује микроклима и тиме знатно утиче на основне услове за гајење малине, смањује се ризик од ерозије и загађивања површинских водотокова или подземних вода. Такође, омогућен је и несметан улазак механизације у међуредни простор, без обзира на временске прилике. За затрављивање се користе уобичајене вишегодишње врсте трава, љуљ и вијук. У травној смеши може бити и јежевице, а најбоље резултате показује бела детелина у смеши са вијуком. Затрављивање целог међуредног простора се може радити у мају и јуну, или у касно лето, после садње или у години пред подизање засада, које се потом обавља у претходно припремљене траке.
Малина, због релативно високих приноса и вегетативне масе, захтева уношење ђубрива сваке године. Од органских ђубрива најбољи је добро згорео стајњак, говеђи и овчији, у количини 10–15 тона, ако се ђубри сваке, односно 20–30 тона по хектару, ако се ђубри сваке друге године, и глистењак. Ова ђубрива се растурају у траке (пола метра са једне и исто толико са друге стране шпалира) у рано пролеће, одмах после везивања изданака, а потом заоравају, односно прекривају земљом.
Као основно ђубриво употребљавају се и одговарајуће формулације минералних НПК ђубрива (8:12:26 + 3% Мг, 8:16:24, 8:15:20 и др. Количина зависи од њихове формулације, односно обезбеђености земљишта потребним хранивима, услова подручја, примењених мера неге итд. И ова ђубрива растурају се у тракама, у два наврата, једна половина планиране количине у другој половини новембра, а друга половина у рано пролеће истовремено са органским ђубривом.
Да би се добили планирани приноси и добар квалитет плода потребно је и прихрањивање засада азотним ђубривима. Количине зависе од врсте ђубрива и стања засада. По правилу изводи се у три наврата – пред почетак вегетације, пред цветање и пре почетка сазревања, у приближно једнаким количинама и истовремено са обрадом земљишта.
Савремена технологија гајења малине заснива се на новом концепту исхране, по коме чак 10 до 15 одсто укупних количина хранива треба унети фолијарним путем. Ако се фолијално прихрањивање обавља истовремено са третирањем засада против болести и штеточина раствор се припрема по следећем редоследу: вода плус фолијално ђубриво плус инсектицид плус фунгицид.
Савремени концепт подразумева да се ова воћна врста ђубри и преко система за наводњавање кап по кап. Према наводима стручњака, исхрана биљака на овај начин може смањити количину потребне воде по хектару за 50 процената. Системом кап по кап вода се уноси на ограничену површину изнад или у зону корена, па је количина примењене воде мања у односу на орошавање или друге начине наводњавања.
ПРИПРЕМЕ ЗА РОД
Негом и заштитом тек посађеног малињака обезбеђује се да се он припреми да већ у следећој години донесе најмање 70 одсто нормалног рода. Да би се то постигло потребно је: одржавати земљиште у растреситом стању и оптималне влажности, прихрањивати га азотним и минералним ђубривима и штитити од болести и штеточина.
Садница малине се примила тек када се из земље, односно из пупољка на корену појави изданак. Пре него што сви изданци избију на површину земље, око садница се не сме окопавати да се не би оштетили они изданци који се још нису појавили на површини земљишта. Уместо окопавања, око садница треба плевити траву и пажљиво разбијати покорицу, која је чест узрок слабог ницања. У случају пролећне суше неопходно је два до три пута залити засад. Када се нови изданци укорене и одрасту 20–30 центиметара, стари се секу до земље да не би непотребно трошили воду и хранљиве материје.
С.М.
Добро јутро број 540 – Април 2017.
