На источној страни брда Мала самарија, налазе се остаци некада величанственог пирга Хрусија, који је имао јаку одбрамбену моћ и са кога је са северне морске стране било врло лако чувати прилазе Хиландару на Светој Гори. Тај пирг, кула, био је и пристаниште Цара Душана, а данас се по њему зове једна винарија у Лесковцу, обновљена после столетних страдања, која чува традицију и новим генерацијама показује дух старина. „Хрусија“ и њен власник проф. др Предраг Митровић, члан Развојне академије Срба, кроз најчистије капљице, најлепшег вина, причају приче старе вековима.
Текст и фото: Зорица Драгојевић
– Годинама сам одлазио на Хиландар и тамо сам се упознао с њиховим процесом производње вина – каже професор Митровић. – Обилазио сам 5 до 10 манастира годишње у хиландарском крају, имао сам и част да тамо засадим лозу. Винарија је названа по Хрусији, старој кули званој Хрусијин пирг, која је део манастирског комплекса Хиландара.
„Хрусија“ је основана 2021. године и има својих три и по хектара винограда. Иако је основана тек пре две године, ова винарија има дугу историју, стару скоро сто година.
Обновљена прадедовина
– Реч је о винарији која је обновљена после готово сто година, јер је мој прадеда радио исто – објашњава др Предраг Митровић. – Стицајем околности остали смо без винарије и винограда током преврата од 1948, 1949. и 1950. године, али нам је то враћено, па сам ја, након завршетка каријере у банкарском свету, одлучио да се посветим ономе што је породична традиција.
Како и колико се проф. др Митровић посветио томе говори и чињеница да је у производњи паковања коришћена техника у којој је рађено Мирослављево јеванђеље. И, заиста, када погледате паковање, вратите се у средњи век, врате вас у славно доба наше историје, пожелите да тако нешто одмах присвојите, пригрлите, да се бар на тренутак осетите царски.
– Имајући у виду да и сам радим на пројекту Мирослављевог јеванђеља, логично је да се у техници у којој је рађено Мирослављево јеванђеље, односно, постамент и реликвије рађене у средњем веку, направи ковчег вина цара Јустинијана који је несвакидашњи корпоративни поклон за озбиљне прилике. Рађен је ручно од различитих врста силикатног песка, у различитим гранулацијама и неколико врста смола – и сваки је уникатан.
То је оно што је у овом моменту привукло пажњу великог броја љубитеља вина. И, није само то. Вино је одлично, питко, а јако. Прави тренутно три етикете, уствари, три врсте вина и у припреми су још три.
– У мојим засадима имам франковку и црну пловдину – од тога је прављена Теодора, онда имам каберне совињон и совињон блан, каберне и мерло, прокупац и мускат отонел. Од белих вина истакнута је ретка сува варијанта мускат отонела, где је 90 посто мускат отонела и 10 посто совињон блана. Оно на шта смо посебно поносни је купажа прокупца, кабернеа и мерлоа у односу 65-25-15 и имамо га у варијанти мање барикираног и јаче барикираног вина и сто посто кабернеа – прича наш саговорник.
Освајање Србије и Балкана
Како би цела прича била комплетна, и имена вина су стара.
– Имена вина од Mонограма, Симфоније, Теодоре и Јустијана – наводи др Митровић – везана су су за промоцију Јустијане Приме, царичиног града некадашње престонице Римског царства и места рођења великог римског императора Јустинијана који је заслужан за правни кодекс, а између осталог и подигао је Аја Софију у Констатинопољу.
За квалитет вина у овој породичној винарији задужен је млади енолог Ђорђе Јањић, каже такође проф. др Предраг Митровић и наставља:
– Производња нам је у подземљу где је нижа температура, која је добра за одржавање вина. Бурад за вино купљена су у Француској, а у највећем резервоару бело вино се хлади на температури од 12 до 20 степени Целзијуса. На тај начин, хлађењем ферментизованог белог вина, продужава се процес ферментације и појачава интензитет воћних укуса.
И на крају, одлична вина, одлично упакована, дистрибуирају се широм Србије и Балкана:
– Продајемо у винарији, а кренула је дистрибуција и широм Србије. Наша вина могу се купити у фри шопу на Аеродрому „Никола Тесла“ у Београду, затим у Нишу, у Скопљу и у Охриду – изјавио нам је професор доктор Предраг Митровић, не заборавивши да спомене да су паковања радили студенти Драмског факултета, којима је јако захвалан што су његове идеје успели да претворе у дело.
