– У Јапану, Кини, Кореји, у црногоричним шумама, углавном испод борова, расте Tricholoma matsutake, гљива позната и као pine mushroom (бор гљива). Може се пронаћи и у храстовим шумама у Канади, Сједињеним Америчким Државама, али и земљама северне Европе. Недавно је у Корушким Алпима пронађен редак примерак ове гљиве – каже шеф научне експедиције Герно Фрибс и наглашава да је слаткасто-омамљујућег мириса, и да је, уместо као посластица, завршила на Универзитету у Грацу, ради испитивања њених лековитих својстава. – До сада је у аустријским шумама ова посебна кулинарска посластица виђена само пет пута.
Матсутаке су пронађене и у околини Опатије, а миколози сматрају да их има и код нас и другим земљама западног Балкана. Припада роду Tricholoma, у коме су отровне врсте, али и веома квалитетне, јестиве. Матсутаке је гљива хладнијих предела и надморских висина до 2.500 метара. Иако је робусна, белог шеширића са смеђим нијансама на средини, пречника и до 25 центиметара и беле дебеле дршке, тешко ју је пронаћи испод иглица и опалог лишћа. Препознаје се и по жућкасто-смеђим спорама.
Јестива је, изузетног укуса, а мирише на воће и зачине, на нешто добро („матсутаке”), што се приписује њеном вулканском пореклу. Погодна је за гриловање, печење, преливена сојиним сосом.
У Јапану је посебно цене и наглашавају да је злата вредна. У природи се све теже налази, пошто се борови испод чијих се иглица скрива због разних болести и штеточина суше. Кад се крајем јесени појаве прве гљиве, јагма за њима је велика.
Иако ценом не парира белом тартуфу, обожаваоцима јапанске кухиње ексклузивнија је од њега. Кад Јапанци почасте пословне пријатеље ручком од матсутаке или им је дарују, значи да их посебно цене.
На Тибету су изграђени кампови за сакупљаче, који их касније класирају. Најскупље су “дугме” матсутаке, код којих шеширић још није отворен. Оне крупнијих клобука нижу се на конац и суше, а затим испоручују купцима широм света.
Матсутаке поседује изузетна лековита својства. Једна је од пет медицинских гљива (шитаке, ганодерма, маитаке, кордицепс) најтраженијих у свету. Садржи аминокиселине, полисахариде, протеине, полипептиде, стероиде, терпене, ензиме и биоактивне компоненте. Снижава ниво холестерола и шећера у крви, а користи се и за избацивање токсина из организма, повећање имунитета, али и броја леукоцита, па благотворно делује у току радио и хемиотерапије.
У земљама Далеког истока узгаја се за потребе фармацеутске индустрије. Најлековитији препарати припремају се од мицелије матсутаке. У северним деловима САД у црногоричним шумама, у близини дрвећа и на маховини расте Трицхолома магнивеларе – америчка матсутаке, месната и робустна печурка белих шеширића и дршки (пречник до 25, а висина петнаестак центиматара). За бербу пристиже крајем октобра, кад ноћи постану хладније. Сакупљају се до јачих мразева.
Д. Радивојац
Добро јутро број 538 – Фебруар 2017.
