Da bi se pojela kombinacija banane, dinje i kivija, neki dodaju i – limete, ne mora da se ide po pijaci i kupuje svo ovo voće. Dovoljno je da se uzme jedan plod kivana i dobije se isti ukus u jednom plodu. Ne čudi zato što se poslednjih godina sve češće čuje kako neko gaji kivano. Sade ga najpre zbog sopstvene potrošnje, ali je to izdašna biljka, pa pretekne dovoljno ploda i za prodaju. Ovo voće, ili pak povrće kako neki kažu, na pijacama dostiže cenu od 1.500 dinara po kilogramu, te ne čudi što je sve zanimljivije za uzgoj i prodaju.
Razlog zbog kojeg neki kivano svrstavaju u povrće je u tome što ima teksturu kao krastavac, a kada se raseče i liči na plod ovog povrća, s mnoštvom semenki. Od zrelog ploda, sve semenke daju biljku, a pošto se gaji slično kao lubenica, onda iz svake kućice rodi mnogo plodova. Jedino što za berbu moraju da se koriste rukavice, jer je kivano poznat i pod nazivom rogata afrička dinja, pošto ima bodlje.
Kivano može da se gaji u plasteniku, na mreži od krastavca, ali i napolju, na njivi, a đubrivo mu nije potrebno.
Seje se u aprilu, čim temperatura vazduha pređe preko 12-13 stepeni Celzijusa i prođe opasnost od mrazeva. Može da se sadi u čaše i dubina semena u čaši treba da bude maksimalno 1,7 centimetara.
Čim poraste sadnica, do 15cm, prebacuje se u baštu, ili u plastenik, a može i iz semena direktno na otvorenom. I to po tri semenke u jednu kućicu, pa ide razmak od 40cm, pa onda opet druga kućica sa tri semenke, tako u jednom redu. Razmak između redova je od jednog do 1,3 metra. Kivano pušta loze kao krastavac i potiče iz familije krastavaca. Ima više sorti.
Mladi plodovi su svetlozelene boje, menjaju je u različitim fazama sazrevanja, a potpuno zreo plod poprima narandžastu boju. Plodovi su veličine oko 10 centimetara i njihova težina varira od 250 do 600 grama.
Kada se kivano preseče, miriše na bananu i leči upalu sinusa kroz nekoliko sati. Inače, koristi se za mnoge bolesti, za bolji vid, protiv katarakte, za bolje funkcionisanje nervnog sistema, za podmlađivanje kože kao maska, dobar je za dijabetičare, nema šećera, za dijetu, prehladu, grip, imunitet, pun je minerala, antioksidansa. U Americi se koristi kod lečenja od kancera, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, ima dosta magnezijuma, kalcijuma pa je dobar za jačanje kostiju, dosta vitamina C, vitamina B kompleksa, kod posekotina jer rane brže zarastaju kada se namažu njegovim sokom. Dobar je i protiv hroničnih stresova, za bolji metabolizam, stabilizovanje pritiska, upale sinusa.
Plod se bere zelen i ostavlja se peteljka koja je kao grančica, preko koje se plod hrani, puni sokovima i sazreva. Kada bude skroz zreo, on je skoro crven, odnosno ima jaku narandžastu nijansu. Ako se zasadi ranije, u aprilu, onda već u avgustu mogu da se beru plodovi. Za brže sazrevanje, obrani plodovi mogu da se danju drže na suncu. Ako se kasnije zasadi, može da se bere i u novembru, a čuva se na temperaturi do 18 stepeni, što znači da mu frižider ne treba.
