Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ НИКОЛА МАТИЋ ИЗ ПАРАЋИНА: Мед треба да буде храна, да не би...

НИКОЛА МАТИЋ ИЗ ПАРАЋИНА: Мед треба да буде храна, да не би био лек

513

Пише: Јелена Лукић

Данас људи користе мед као лек, а треба да га узимају као храну да га не би користили као лек, каже Никола Матић Мата (35) из Параћина. Један је од најмлађих пчелара у Поморавском округу који се професионално бави пчеларством и само од тога живи.

– Мед у Србији је изузетно квалитетан. Проблем је у томе што у хипермаркетима има веома мало правог меда и зато људи треба да га купују од пчелара које познају. Годишње Србија потроши 7,5 милиона килограма меда, што је килограм по човеку. То је јако мало. За цигаре дамо знатно више него за мед. Зато је битно подићи свест људи да користе мед као превентиву – истиче Матић.

Будућност је у здравој храни

Никола је друга генерација пчелара у породици Матић. Отац Слободан је почео да пчелари 1978. године с три кошнице. Учио је уз оца и 2012. године преузео је пчелињак са 60 кошница, да би сада имао 350 кошница.

– Ми смо се раније дуго година бавили, пре свега, производњом ројева и до сада смо продали преко 1.500 ројева. Наша примарна делатност је производња пчеларске опреме, али у доба короне препознали смо да је наша будућност у здравој храни и да ипак треба већи простор да дамо пчеларству. Људи данас живе брзо, немају времена да се хране здраво. Зато сам недавно отворио специјализовану радњу за продају меда и производа од меда, једину такву у Параћину – каже Никола.

Ово пчеларско газдинство добитник је неколико признања за квалитет на Новосадском сајму.

– Без квалитета не може да се опстане на тржишту. Мора да се ради исправно. Пчеларство је љубав, а не само посао, и то специфична врста посла. Ако те данас убоде десет пчела, а ти сутра опет одеш на пчелињак, у питању је љубав. Овај посао захтева доста труда, одрицања и улагања, али мислим да уз правилан рад од тога може да се направи и бизнис – истакао је Никола Матић.

Паша на чистим планинама Јухору и Ртњу

Пчелињаци газдинства Матић налазе се на планинама у близини Параћина, на Јухору и Ртњу. Ових дана, у априлу у пчелињаку се обавља пролећни преглед и спремање пчелињака за багремову пашу. Ради се и прихрана.

– Јухор и Ртањ су поприлично чисте планине и сачуване. Јухор је добар за багремов мед и развијање друштава, а Ртањ је за касније паше и ливадски мед. Тамо од биља има свега, од ртањског чаја, преко лаванде и смиља, до купина и жалфије. Кошнице се почетком јуна селе на Ртањ, када се заврши багремова паша. Производимо и медљику. То је мед који пчела скупља с листа биљке, углавном с храста, али и липе или врбе. Такође правимо прополис, млеч, полен, пчелињи восак – објашњава наш саговорник.

Никола Матић у радионици прерађује восак и прави сатне основе.

– Те основе од воска се додају кошници где пчела, извлачењем и прављењем саћа, складишти све што јој је потребно за даљи живот. Ту држи мед, полен, легло. Важно је код воска да се на три до четири године саће мора поново топити, јер се троши и постаје неквалитетно. Сатне основе се додају од априла до краја јула, када је пчели потребно ново саће. Годишње прерадимо неколико тона воска – каже Никола.

Кошница с ројем 120 евра

Када је реч о ројевима, ово пчеларско газдинство годишње произведе око 700 ројева.

– Када се заврши багремова паша, пчеле се роје. Прошле године било је 300, од тога смо пола продали, а пола задржали за себе. Ове године се надамо да произведемо око 500 ројева. Продајемо по целој Србији, а доста иде за Косово – истиче Никола.

Он продаје будућим пчеларима и комплетну кошницу с ројем. Цена је прошле године била 100 евра.

– Ове године вероватно ће бити око 120 евра. У односу на прошлу годину све ће бити скупље за 20 до 30 одсто јер је материјал поскупео. Субевнције су добре, држава враћа 50 одсто, али се на њих чека по годину дана. До короне је конкурс трајао по 5 до 6 месеци и сви су добијали субвенције, али се то променило. У корони су пољопривредници најгоре прошли. Па певачи су добили по 30.000 динара, а пољопривредници ништа – жали се Никола.

На крају овај млади пчелар поручује будућим пчеларима да не улазе у пчеларство с идејом да ту може брзо да се профитира, треба ући са три до пет кошница и након десет година учења, уз искусног пчелара, видети да ли заиста могу тиме озбиљно да се баве

Плаћамо чоколаду, или печење скупље него мед

Иако је све поскупело, мед је код нас релативно јефтин, каже наш саговорник.

– Проблем је у томе што се увози јефтин мед из Кине и Украјине по 1,5 евра. И проблем је што ће свако пре да плати хиљаду динара за кило чоколаде, или печења, него за мед. Наши људи немају навику да једу мед и тек последњих десетак година мед се промовише као здрава храна. Такође, апитерапија има будућност. На западу 20 одсто доктора прописују за одређене болести, уз стандарну терапију, и апитерапију. Добра је чињеница што се за последњих десетак година повећао број пчелара. Нашао сам податак да је 2012. године било 400.000 кошница а сада има 1.300.000 кошница у Србији – каже Никола Матић.