Piše: Jelena Lukić
Danas ljudi koriste med kao lek, a treba da ga uzimaju kao hranu da ga ne bi koristili kao lek, kaže Nikola Matić Mata (35) iz Paraćina. Jedan je od najmlađih pčelara u Pomoravskom okrugu koji se profesionalno bavi pčelarstvom i samo od toga živi.
– Med u Srbiji je izuzetno kvalitetan. Problem je u tome što u hipermarketima ima veoma malo pravog meda i zato ljudi treba da ga kupuju od pčelara koje poznaju. Godišnje Srbija potroši 7,5 miliona kilograma meda, što je kilogram po čoveku. To je jako malo. Za cigare damo znatno više nego za med. Zato je bitno podići svest ljudi da koriste med kao preventivu – ističe Matić.
Budućnost je u zdravoj hrani
Nikola je druga generacija pčelara u porodici Matić. Otac Slobodan je počeo da pčelari 1978. godine s tri košnice. Učio je uz oca i 2012. godine preuzeo je pčelinjak sa 60 košnica, da bi sada imao 350 košnica.
– Mi smo se ranije dugo godina bavili, pre svega, proizvodnjom rojeva i do sada smo prodali preko 1.500 rojeva. Naša primarna delatnost je proizvodnja pčelarske opreme, ali u doba korone prepoznali smo da je naša budućnost u zdravoj hrani i da ipak treba veći prostor da damo pčelarstvu. Ljudi danas žive brzo, nemaju vremena da se hrane zdravo. Zato sam nedavno otvorio specijalizovanu radnju za prodaju meda i proizvoda od meda, jedinu takvu u Paraćinu – kaže Nikola.
Ovo pčelarsko gazdinstvo dobitnik je nekoliko priznanja za kvalitet na Novosadskom sajmu.
– Bez kvaliteta ne može da se opstane na tržištu. Mora da se radi ispravno. Pčelarstvo je ljubav, a ne samo posao, i to specifična vrsta posla. Ako te danas ubode deset pčela, a ti sutra opet odeš na pčelinjak, u pitanju je ljubav. Ovaj posao zahteva dosta truda, odricanja i ulaganja, ali mislim da uz pravilan rad od toga može da se napravi i biznis – istakao je Nikola Matić.
Paša na čistim planinama Juhoru i Rtnju
Pčelinjaci gazdinstva Matić nalaze se na planinama u blizini Paraćina, na Juhoru i Rtnju. Ovih dana, u aprilu u pčelinjaku se obavlja prolećni pregled i spremanje pčelinjaka za bagremovu pašu. Radi se i prihrana.
– Juhor i Rtanj su poprilično čiste planine i sačuvane. Juhor je dobar za bagremov med i razvijanje društava, a Rtanj je za kasnije paše i livadski med. Tamo od bilja ima svega, od rtanjskog čaja, preko lavande i smilja, do kupina i žalfije. Košnice se početkom juna sele na Rtanj, kada se završi bagremova paša. Proizvodimo i medljiku. To je med koji pčela skuplja s lista biljke, uglavnom s hrasta, ali i lipe ili vrbe. Takođe pravimo propolis, mleč, polen, pčelinji vosak – objašnjava naš sagovornik.
Nikola Matić u radionici prerađuje vosak i pravi satne osnove.
– Te osnove od voska se dodaju košnici gde pčela, izvlačenjem i pravljenjem saća, skladišti sve što joj je potrebno za dalji život. Tu drži med, polen, leglo. Važno je kod voska da se na tri do četiri godine saće mora ponovo topiti, jer se troši i postaje nekvalitetno. Satne osnove se dodaju od aprila do kraja jula, kada je pčeli potrebno novo saće. Godišnje preradimo nekoliko tona voska – kaže Nikola.
Košnica s rojem 120 evra
Kada je reč o rojevima, ovo pčelarsko gazdinstvo godišnje proizvede oko 700 rojeva.
– Kada se završi bagremova paša, pčele se roje. Prošle godine bilo je 300, od toga smo pola prodali, a pola zadržali za sebe. Ove godine se nadamo da proizvedemo oko 500 rojeva. Prodajemo po celoj Srbiji, a dosta ide za Kosovo – ističe Nikola.
On prodaje budućim pčelarima i kompletnu košnicu s rojem. Cena je prošle godine bila 100 evra.
– Ove godine verovatno će biti oko 120 evra. U odnosu na prošlu godinu sve će biti skuplje za 20 do 30 odsto jer je materijal poskupeo. Subevncije su dobre, država vraća 50 odsto, ali se na njih čeka po godinu dana. Do korone je konkurs trajao po 5 do 6 meseci i svi su dobijali subvencije, ali se to promenilo. U koroni su poljoprivrednici najgore prošli. Pa pevači su dobili po 30.000 dinara, a poljoprivrednici ništa – žali se Nikola.
Na kraju ovaj mladi pčelar poručuje budućim pčelarima da ne ulaze u pčelarstvo s idejom da tu može brzo da se profitira, treba ući sa tri do pet košnica i nakon deset godina učenja, uz iskusnog pčelara, videti da li zaista mogu time ozbiljno da se bave
Plaćamo čokoladu, ili pečenje skuplje nego med
Iako je sve poskupelo, med je kod nas relativno jeftin, kaže naš sagovornik.
– Problem je u tome što se uvozi jeftin med iz Kine i Ukrajine po 1,5 evra. I problem je što će svako pre da plati hiljadu dinara za kilo čokolade, ili pečenja, nego za med. Naši ljudi nemaju naviku da jedu med i tek poslednjih desetak godina med se promoviše kao zdrava hrana. Takođe, apiterapija ima budućnost. Na zapadu 20 odsto doktora propisuju za određene bolesti, uz standarnu terapiju, i apiterapiju. Dobra je činjenica što se za poslednjih desetak godina povećao broj pčelara. Našao sam podatak da je 2012. godine bilo 400.000 košnica a sada ima 1.300.000 košnica u Srbiji – kaže Nikola Matić.
