Уз помоћ локалне самоуправе у Новој Вароши се спроводи процес сертификације пуномасног златарског сира од крављег млека, једног од најзначајнијих аутохтоних белих сирева у нас.
Из општинског буџета за ову намену опредељено је 340.000 динара. На планинским пашњацима у нововарошком крају пасе 6.000 грла крава музара, а процена је да око 500 сеоских газдинстава годишње произведе више од 10.000 тона првокласног златарског сира. Међутим, у поступак сертификације укључени су само власници регистрованих објеката за производњу и прераду млека
-У процес добијања ознаке и имена порекла ушло је 17 индивидуалних пољопривредних домаћинстава. Укључене су и четири млекаре које укупно дневно прераде око 10.000 литара млека, што је преведено на производњу златарског сира негде тону до тону и по на дневном нивоу- каже Милинко Шапоњић, саветник за пољопривреду и рурални развој при Општинској управи у Новој Вароши.
Сам процес сертификације је веома сложен и трајаће најмање три месеца, током којих ће сви заинтересовани морати да докажу да производе златарски сир по стандардима из елабората.Они нису условљени бројем крава, што значи да се производњом брендираног златарског сира могу бавити како ситни произвођачи, са једним или два грла у стаји, тако и млекаре које имају 20 и више коопреаната са великим бројем крава.
-Крајни циљ је да сви они за најдаље годину дана буду носиоци имена порекла златарског сира. Законска регулатива на овом пољу је јасна и она каже да се само регистровани и сертификовани произвођачи овог аутохтоног производа могу појавити на тржишту. Предност је што ће домаћинства и даље моћи да пласирају сир у амбалажи од 10 килограма, коју и сада најчешће користе- каже Маријана Ђокић, шефица Одељења за привреду и економски развој.
У белим кришкама са планинских пашњака Златара, Јавора, Муртенице и Чемернице сабране су све лепоте овога краја и вековно искуство предака. Златарски сир, специфичног укуса, радо је виђен на трпезама гурмана. За њим је све већа тражња па је на тржишту и све више његових “фалсификата”. У маркетима и на пијацама широм Србије последњих година под етикетом “златарски” нуди се доста других сирева, често и сумњивог квалитета.
Како би се томе стало на пут, пре пар године је уз финансијску подршку Владе Швајцарске урађен елаборат за заштиту ознаке географског порекла, што је био први корак.
-Завршетком овог процеса под називом “златарски сир” моћи ће да се продају само беле кришке произведена у нашем крају и по јасно дефинисаним стандардима. То ће сузбити нелојалну конкуренцију, па ће на тржишту бити више места за нас праве произвођаче. Када смо пре деценију и по ја и муж остали без посла у фабрици вратили смо се у село и обновили газдинство. Од тада, производња златарског сира нам је као и многима, основни извор прихода. Беле кришке су нам помогле да се скућимо и одшколујемо децу – каже Миланка Тртовић из Комарана која сир углавном продаје путем интернета.
Текст и фото: Жељко Дулановић
