Сваки воћар који брине о свом засаду, у заштиту новог рода креће у позну јесен и наставља у рано пролеће, пре него што набубре пупољци. Прска се препаратима на бази бакра, чистим у јесен и, у комбинацији с минералним уљима, у рано пролеће. Да ли је то исправно?
Нека новија сазнања показују да ту има места за полемику. То каже и Душан Стојановић, мастер инжењер пољопривреде за заштиту биља, стручњак Пољопривредне саветодавне стручне службе у Нишу, који је на ту тему објавио и прилог на сајту Министарства пољопривреде Србије.
Штетно таложење бакра у земљишту
– Дуго се сматрало да је третман бакром и уљем најбоље решење за зимску заштиту воћака – указује овај стручњак. – Међутим, научноинжењерски кругови дошли су до другачијег закључка. Све већи изазови у производњи квалитетнијег с једне, и јефтинијег производа с друге стране, наметнули су ново решење у заштити воћарских засада током зиме. Препорука је да се уље и бакар замене кречом и сумпором.
Наиме, бакар је коришћен више деценија и његово таложење у земљишту проузрокује бројне штетне последице по здравље биљака, а и земљишта. Минерално уље у количинама које су делотворне за сузбијање презимљујућих форми штеточина, а то је 30 литара уља по хектару, ставка је чија се економска оправданост доводи у питање. С друге стране, сумпор и креч су међу најјефтинијим средствима за заштиту биља, а итекако су ефикасни.
Хемијске куће су, ради што већег профита због продаје бакарних и уљних препарата, маркетиншки потиснуле сумпор и креч, што није случај у воћарски много развијенијим земљама, где је ова комбинација на почетку вегетације неизоставни третман у заштити воћака. Стога, како воћарима препоручује инж. Стојановић, у предстојећој сезони на почетку вегетације може да се употреби сумпорнокречна чорба за третирање.
Прскање пре пуцања пупољака
Да се подсетимо, сумпор делује и контактно и испарењима на презимљујуће форме штеточина, у првом реду то су ваши и гриње, али уништава и проузроковаче болести, док креч има улогу својеврсног лепка, задатак му је да фиксира сумпор на површини биљке. Такође, креч продужава дејство сумпора и чини га нетоксичним за биљке. Новија истраживања показала су да и сам креч делује као јак контактни фунгицид и бактерицид.
Генерална препорука је да се све воћне врсте у фази бубрења пупољака опрскају раствором припремљеним од 18кг сумпора у праху, 10кг негашеног креча и 1.000 литара воде. Стручњаци саветују да се мешавина припреми тако што се прво у мањој количини воде „угаси“ креч и постепено му се дода сумпор у праху. Када се смеша охлади, сједини се с остатком воде, добро измеша и употреби. Битно да се на отвор прскалице постави газа и преко ње улива раствор, да се одстране све нечистоће или евентуално нерастворени сумпор или креч, како се не би зачепиле дизне.
Ради лакшег наношења течности на биљке пожељно је да се користе дизне што већег пречника. Ваља напоменути да количина утрошене течности зависи од више чинилаца, и разликује се од воћњака до воћњака. А прерачунава се по одређеном правилу. За сваки метар родног дела стабла користи се минимум 500 литара течности по хектару. Једноставније речено, млади воћњаци се прскају с 500, а воћњаци у пуном роду, као и они с редукованим системом резања и с великим крошњама и до 1500 литара раствора по хектару. Потребно је нагласити да је свако стабло неопходно обилно окупати раствором током пролећног прскања.
Важно је и да се сам моменат прскања не промаши, јер с једне стране може изостати ефекат, а са друге, ако се закасни, мешавина може бити фитотоксична за воћке. Уколико се с третманом порани, постоји опасност да евентуалне падавине сперу препарат са биљке и тиме изостане ефекат. Уколико се закасни и пупољци већ пукну ова мешавина може „изгорети“ младо биљно зелено ткиво. Прави тренутак за примену је фаза бубрења пупољака. У току вегетације ова мешавина се може употребљавати и као превентивни фунгицид за већину гљивичних инфекција, али у осам пута разблаженој концентрацији: 15 килограма сумпора у праху и 10кг негашеног креча раствара се у осам хиљада литара воде. Овом мешавином не смеју се третирати кајсија, јагода и малине
Сваки бакарни фунгицид има предности и мане
Пракса је показала да су препарати на бази бакра ефикасни фунгициди. Сви или поједини? Теорија има пуно, а истина је само једна. Сви су они добри, а предност се даје оном који у датом тренутку најефикасније може да реши проблем. Па тако сваки од бакарних прапарата има предности и мане. Инжењер Душан Стојановић позабавио се и овим питањем.
– На тржишту постоји више активних материја на бази бакра – бакар-оксихлорид, бакар-оксид, бакар-хидроксид, тробазни бакар-сулфат и бакар-сулфат – каже наш саговорник. Да би се активирало дејство бакра, неопходно је да дође до влажења депозита на листу. Од саме формулације бакра зависи којом брзином и у којој количини ће се активирати бакарни јони који имају способност да онемогуће развој гљива и бактерија. Брзина дејства препарата обрнуто је пропорционална постојаношћу препарата на биљној површини, тј спирању раствора. Тако произилази да је бакар оксихлорид најдуговечнији на површини биљке, али му и највише времена и падавина треба да би се активирао. Следе бакар-оксид, бакар-хидроксид, бакар-тробазни сулфат и на крају бакарни препарати на бази бакар-сулфата који најбрже делују, имају и најјаче тренутне реакције, али су изузетно слабо постојани на биљци, односно брзо се „изгубе“.
Тако ће се, уколико је потребно да биљка буде заштићена на дужи временски период користити препарати на бази бакар-оксихлорида, па бакар-оксида или бордовске чорбе. Али, ако је неопходно брзо деловање бакра, тада ће се предност дати бакар-сулфату, па тробазном бакар-сулфату који уједно имају и најјаче бактерицидно дејство. Бакар-хидроксид се, по параметрима, налази на средини. Битно је да се зна када, против чега, које формулације и у којим временскким условима се примењују бакарни препарати, како би се постигао максимални учинак.
