Када су дивље животиње у питању, птице су некако увек на маргини интересовања, све док се не деси неки случај тровања ретких или заштићених врста. Тровање птица представља намерно или ненамерно убијање путем отрованог плена, семена или мамаца. До тровања често долази услед неодговорне употребе пестицида, те и других дозвољених и забрањених супстанци које могу бити погубне за живот птица.
Затровани мамци цела животиња, њени делови, изнутрице, кожа третирани различитим супстанцама фурадан, креозан, ланате ради тровања паса , шакала , вукова , лисица , дивљих свиња ;
Семе третирано забрањеним супстанцама, најчешће карбофураном, у сврху тровања непожељних животиња, као што су разни инсекти, птице из породице врана, фазани Пхасианус цолцхицус, голубови ., дивље свиње, јазавци итд;
Неправилно употребљени отровни мамци за сузбијање глодара, који су углавном постављени ван рупа у које улазе глодари.
Од 2000. године до данас широм Србије поуздано је регистровано више од 200 случајева тровања птица, током којих је страдало више од 2000 јединки. Настрадале птице углавном су колатерална штета отрова намењених другим врстама које поједини људи сматрају штеточинама. Тровање може бити директно, када птица поједе затрован мамац или семе, или индиректно, када поједе животињу која је угинула од тровања.
Велике орлови и лешинари и птице грабљивице средње величине мишари, еје, луње радо се хране угинулим животињама и кланичним остацима. Иако затровани мамци и лешеви углавном нису намењени њима, ове ретке и угрожене птице често страдају услед тровања, јер међу првима проналазе и посећују затровано месо. Посебно је критично раздобље од новембра до марта када су усеви на пољима скинути и вегетација сува, те птице грабљивице лакше уочавају животињске остатке. Међу овим врстама, у последњих 20 година најчешће су проналажени отровани мишари , белорепани , еје мочварице и белоглави супови .
Белорепан је импозантна птица грабљивица која у Србији често страда од тровања. Од 2008. до данас на подручју Војводине потврђено је тровање готово 100 орлова белорепана. Поред живог улова, белорепан се редовно храни стрвинама и кланичним остацима, преваљује велике раздаљине и добро претражује простор. Због тога често долази у додир са отровним мамцима
