Обичаји и веровања о јабуци и многа друга потичу из прехришћанског времена. Тада су људи веровали у магију и коришћење јабуке има своју магијску сврху у разним обичајима, каже етнолог Андријана Радић.
-Тако јабука представља здравље и плодност, а у контексту времена поређена је са комадима града, леда. То је посебно карактеристично за Банат, па онда пре Петровдана не смеју да се јабуке окрећу и ударају да не би падао град величине јабуке – додаје Андријана Радић.
– Јабука је ишла за славу кад се зове, јер некад се у Србији звало јабуком на весеља. Јабука је симбол љубави и живота – каже Велибор Живковић и истиче да Србији није било куће испред које није била јабука и то углавном црвена. То је такозвана „девојчица“, може да се нађе у Србији, нарочито у западној, где су Коштунићи и Таково и та јабука се не прска.
Јабука се дарива као симбол љубави и наклоности, и део је церемоније веридбе, уз прстеновање девојке. Будућа свекрва даје девојци позлаћену јабуку с рузмарином, а њен пристанак означава се изразом да је девојка примила јабуку.
– Када младожења иде по младу, обичај је да таст постави јабуку на највише дрво у младином дворишту. Прво је требало да скину јабуку. Ако су погодили могу одмах да добију младу, ако не онда се цењкају – каже Јошка Молнар.
У неким крајевима сватови доведу девојку у нову кућу, она пребаци јабуку преко куће, клекне и пољуби праг.
Јабука се ставља и на сватовске барјаке, на рогове свадбеног овна, а млада накоњчету поклања јабуку. Накоњче је мушко дете и његова улога у ритуалу је симболичка – да невеста у браку роди сина. Када се заврши венчање и појаве се први момци весници, ђувегијина мајка износи пред њих јабуку и они се грабе за њу – ко је уграби, тај ће се први оженити.
Славље поводом рођења и даривање детета прати кићење јабуке, тако што се у јабуку забада новац, са жељом за здрављем и материјалним благостањем детета. Тако јабука у српској култури симболизује здравље и младост.
Деци се за Божић дарују јабуке да би целе године била здрава и румена, а и иначе су део поклона кад се било којим поводом иде у госте. Обичај је и да се за Петровдан месе колачи са јабукама који се зову „петровача“.
Јабука је као симбол здравља штитила целу кућу, па и род. Јабуком су се китили рогови стоке да буде здрава и плодна, али се, ако је нешто пошло по злу, говорило да је „трула јабука“, а то се нарочито односило на непослушног потомка.
12. октобар – Михољдан – под овим датумом у хршћанству нема подлогу у лику неког свеца, а спорно је и везивање за празник арханђела Михаила. По народном веровањеу, дан у који пада Миољдан је варовни дан, када се не ради. У гружи се веровало на да овај дан угину ви пољски мишеви који нису спремили зимницу.
Стари кажу да права јесен почиње од Михољдана. Ако се топли дани наставе и после, тај период у години се назива михољско лето.
14. октобар – Покров пресвете Богородице или Покровица. У народу је Покровица празник пред који следи седмодневни пост ради здравља у кући, а на сам празник нико није радио. У Лесковачкој Морави се на Покровицу нипшто није радило у башти.
19. октобар – Томиндан – Свети Тома, седи дома! –то је отуда што је на овај дан ретко кадд лепо време, обично је влажно, а често и снеговито, па тога дана није упутно без преке потребе напуштати кућу. Веровало се да ако на Светог Тому нема снега и кише, мора бити бар јаког ветра. Нису се радили никакви послови, ради вукова, а реч вук се није смела ни изговорити, јер се веровало да ће срести вука онај ко га на овај дан помене.
20. октобар – Срђевдан – овај дан је у ранија времена, кад је клима била оштрија био у предворју зимског дела године, па се тада очекивао и снег. Свети Срђ се сматра и волујским свецем, па се тога дана волови не везују заједно у јарам.
27. октобар – Света Петка – у народу се назива Петковица, Света Параскева или Пејчиндан. У неким крајевима се за здравље стоке постило недељу дана пред Свету Петку. У Лужници и Нишави су месили колач и спремали жито као за славу, али су колач више намењивали за здравље стоке. На овај дан се први пут пуштају овнови међу овце и јарци међу козе. Веровало се да ће ојагњити женске јагањце оце које се оплоде на овај дан. У свим планинским селима човани су одводили стоку с бачија, сточарских насеља у планини, и тада је престајала мужа стоке.
31. октобар – Лучин Дан, посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Луки. На овај дан се плео канап од отпадака кучине, па су њиме предвече опасивали торину и везали је, а сутраддан је одвезивали, како би вуку била везана уста да не може давити овце.
О овом дану се гатало какво ће бити време и годишњи род. Зором је домаћин одлазио у тор да види како стока лежи. Злу зиму и годину наговештавала је стока која лежи подвијених ногу, а ако је стока лежала опружених ногу, веровало се да ће бити добре зима и летина.
