Кромпир из земљишта узима доста хранљивих материја и зато мора озбиљно да се пођубри.
У Поморавском округу, који обухвата шест општина, Јагодину, Ћуприју, Параћин, Свилајнац, Деспотовац и Рековац, повртарске културе заузимају површину од скоро 9.000 хектара.
Најзаступљенија је паприка која се гаји на 1.860 хектара и то углавном на плодном земљишту око Велике Мораве у параћинским селима Стрижа и Дреновац и ћупријском селу Јовац. Купус се гаји на око 1.810 хектара, док се кромпир сади на око 1.220 хектара и то највише у Јагодини на 320 и у Параћину на 260 хектара.
Саветодавац за повртарство Пољопривредне саветодавно стручне службе у Јагодини Драган Мијушковић каже да је у току пластеничка производња парадајза, паприке и других повртарских култура док се на отвореном ових дана припрема садња кромпира, купусњача и лука.
„Временске прилике ових дана нису дозвољавале излазак повртара на своје парцеле. Ипак, иако је хладно време неко је већ посадио кромпир на већим површинама. Они су ових дана морали да га заштите агрилом или нечим другим јер ниске температуре утичу на развој младог кромпира“, каже Мијушковић.
Озбиљнији произвођачи, који прате савремене технологије у производњи ове културе и који су радили агрохемијску анализу земљишта, знају да код већине повртарских култура пХ вредност земљишта треба да износи од 5,5 до 6,5. Кромпир из земљишта узима доста хранљивих материја и зато мора озбиљно да се пођубри.
„У предсетвеној припреми треба да додамо неких 900 кг по хектару НПК ђубрива 8:16:24. У почетним фазама развоја за формирање добре лисне масе треба ићи на две прихране азотним ђубривом. Азот је битан због формирања чврсте стабљике.“
Наш саговорник истиче да треба водити рачуна да се уради подривање земљишта, затим високи банкови и да се правилно распореде ђубрива.
„У раним фазама треба додати азот. Раније смо препоручивали једну до две прихране азотним ђубривима, а касније треба ставити фосфор и калијум како код кромпира тако и код купуса и лукова због чувања“, каже јагодниски стручњак.
Фосфор је битан за јачи коренов систем и формирање генеративних органа.
„Све коренасто-кртоласте биљке, купусњаче, затим плодово поврће, све су то биљке које су изузетно захтевне по питању калијума. Зато наши пољопривредни произвођачи треба да обрате пажњу да у тим каснијим фазама развоја дају биљкама овај елемент. Потребно је да то ђубриво буде са сумпором, значи неки калијум сулфат или ђубриво са калијумом која имају сумпора у себи“, каже наш саговорник и додаје да је сумпор значајан због чувања кромпира ако касније хоћемо да га чувамо и ако хоћемо да нам достигне добру тржишну вредност.
Напоменуо је да је јако битно унети органски стајњак у основној обради, с јесени, како би се постигли стабилни приноси.
„Наши вишегодишњи просеци су 12,5 тона кромпира по хектару, док Холандија бележи више од 50 тона по хектару. Да би добили принос од 30-40 тона, потребно је ставити 30 тона стајњака с јесени, а касније је јако битно у тој припреми земљишта да се одради подривање земљишта како би се за кромпир формирали високи банкови. Они ће касније, у летњем периоду, много значити јер ту могу да се развијају крупне кртоле.“
Поред макроелемената битни су и микроелементи. То су пре свега магнезијум, а код кромпира и манган. Затим калцијум је јако битан код свих култура и то пре свега за чување поврћа, каже овај стручњак.
„На нашем тржишту су се појавила и нека ђубрива која садрже калцијум. Приликом предсетвене припреме можемо да унесемо зео мин 300 кг по хектару. Познато је да се код купусњача и кромпира јавља проблем недостатка калцијума“, истиче Мијушковић.
Од осталих повртарских култура на територији Поморавског округа парадајз је заступљен на око 500 хектара и његова производња је у благом паду, јер је приликом садње на отвореном слаба заштита. Црни лук се сади на 510 хектара, а све се више сади и бели лук који је веома тражен у ово време пандемије.
Све заступљенији је краставац који се у Поморављу сади на 436 хектара. Корнишони, кажу пољопривредни стручњаци, доноси добру зараду, а рекордне приносе могу да „покваре“ једино кише. Рековачки крај има организован откуп овог поврћа, а у све озбиљнију производњу кренули су и повртари из Свилајнца.
Извор: Агроклуб.рс
Фото: Freeimages
