Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Обране су јабуке румене

Обране су јабуке румене

340

КОЛИКО СУ ВАЖНЕ ТЕХНОЛОГИЈА И ПРАВОВРЕМЕНА ЗАШТИТА

И док је берба јабука у пуном јеку, или се приводи крају, време је да се осврнемо на ову, за јабучаре, врло тешку годину. Посетили смо плантажу компаније Ћирић Агро МЂЖ д.о.о. где је у току берба воћака и разговарали са власником господином Миланом Ћирићем и директором воћарске производње Урошем Новаковићем.

– Сведоци смо да је ово изузетно тешка година и да су временске непогоде и суша отежале производњу. Опет, могу рећи да смо нашли начина да будемо задовољни приносом и квалитетом. Завршили смо бербу сорти гала, јонапринц и златни делишес, а припремамо се за бербу грени смит али и бребурна. Остварили смо изузетно добре приносе, што је у просеку 80 тона по хектару. Сада је на продаји да све оно што смо успели да произведемо, уберемо и складиштимо, реализује код крајњих купаца или потрошача – почиње разговор Урош Новаковић, директор воћарске производње.

Борба са временом до бербе

Појединачно посматрано по сортама, што се тиче заштите, није било већих испада. У генерално тешкој години, са становишта заштите, требало се изборити са вентуријом, с обзиром на то да је пролећни део вегетације био јако кишовит.

– Нешто слично нас је пратило током целе године, али опет понављам, успели смо да на време заштитимо воћњак – истиче Урош и на питање колико је тешко организовати бербу, колико траје и како то све изгледа, одговара да тај посао траје 100 дана.

– Обично волим да кажем да нама берба траје 100 дана. Од половине августа до половине новембра. С почетком бербе потребно је од 200 до 300 берача, када је у питању сорта гала које имамо нешто мање. Главни месеци су септембар и октобар када учествује и до 500 берача дневно. Бербу јесте тешко организовати на толики број људи, али уз добру комуникацију са људима нађемо начина да на крају дана остваримо добар учинак. Мислим, пре свега, на количину обране јабуке. Када је у питању сорта гала, с обзиром да се бере пробирно у 2-3 или 4 руке, учинак по берачу креће се од 500 до 700 кг дневно. Међутим, када дођемо до златног, грени и осталих сорти, количина буде од 800 до 900 кг убране робе на крају дана – задовољан је Урош, који наводи да до сада није било већих проблема са радном снагом.

– Јави се дефицит када је у питању радна снага у септембру, али успевамо да одржимо број људи који нам је потребан. Успевамо да уберемо у прозору бербе, односно робу са оптималним параметрима. Берача има са свих страна. Највише их је из Лесковца и Бујановца. Ове године је са нама, од фебруара месеца, и двадесетак берача из Индије који су се прилагодили нашем начину рада и помажу нам када недостаје возача – прича директор воћарске производње, наглашавајући да фирма има своју хладњачу капацитета 21 тону у коју се складишти убрана роба.

– За ову годину планиран је род од 18 тона тако да сву убрану јабуку са 240 хектара, колико ове године беремо, складиштимо у нашу хладњачу где се након тога јабука класира и дистрибуира крајњим потрошачима – закључио је Урош Новаковић, на чије се излагање надовезао власник плантаже и фирме Ћирић Агро МЂЖ д.о.о, који своју причу почиње анализом најтраженијих сорти на тржишту.

Тржиште тражи обојене сорте

– Моји фаворити су они које тражи тржиште. Тржиште тражи црвене сорте, искључиво што веће обојености која гарантује и вишу цену. Уколико је мала обојеност, нема тражње и цена је изузетно ниска, тако да не постоји економски интерес за производњу тих јабука – објашњава Милан Ћирић по чијем мишљењу производња гала јабуке, за који неки сматрају да је фаворит у тржишној утакмици, није ни мало једноставна.

– Гала је прва јабука која сазрева и која се бере и зато постиже добру цену. Производња ове јабуке није једноставна. Треба је три пута брати, што подиже цену производње. Произвођача нико не пита колики су му трошкови, то се заборавља колико је инпута потребно уложити да би се добила јабука доброг квалитета. Али наш задатак, као произвођача, је да удовољимо захтевима тржишта и крајњег потрошача – због тога, наглашава Ћирић, потребно је пратити нове трендове и нове сорте.

– Ми као произвођачи пратимо и нове трендове и нове сорте. Отворени смо за производњу клуб сорти, али нам оне нису доступне. Код нас је за те сорте затворено тржиште, једна фирма је купила право да их производи и самим тим је за нас то завршена прича. Оно што је још проблем, можда и највећи, што клуб сорте не могу да успевају на овој нашој надморској висини. Клуб сорте успевају на висини од 500 до 600 метара и више, а ми смо на 65 м надморске висине. Она не може да се обоји, нема климатских услова, дању треба да је топло, а ноћу температура треба да падне до 10 степени. Мале су шансе да се постигне успех са тим сортама у условима наше производње, овде. За ову надморску висину добра је она сорта која се генетски најбоље боји – ништа више! То је гала, и само гала, јер она има генетски добру обојеност. А да не заборавим златни делишес. Златни делишес је број један на свим теренима. Сви га траже и ко се разуме златни једе – а да би квалитет јабука био врхунски и да би уопште опстала, у помоћ је, на плантажама фирме Ћирић, пристигла технологија, нарочито антифрост систем.

Без антифроста би пропали

– Антифрост је закон и без њега нема производње, а ко мисли да ради без антифроста погрешио је. Да ли ће бити мраза или неће? Зашто ризиковати? Ми смо при температури од -1 па и на температури од 0,5 укључивали антифрост. Зато немамо мрежицу на плодовима. Наравно да то све кошта, 11 мотора од 270 коња раде, свако укључивање је 7-8 хиљада евра. Да би се увео антифрост систем потребно је велико улагање. За 8 хектара потребно је 4-5 милиона евра, 2 лагуне и 11 мотора, плус пумпе. Без тога нема шансе за добру производњу. Чим јабука мало озебе добија мрежицу, закржљање, нема приноса. Пчела га оплоди, а он отпадне – да до тога не би долазило овај воћар је дуплирао број кошница како би пчеле стигле да опраше што више могу.

– Ми смо на 280 хектара имали 1900 кошница пчела. Сви причају да по хектару треба 4-5 кошница, а ми смо дуплирали. Хладни дани су у то време и пчеле кратко лете у најтоплијем делу дана. Све пратимо, гледамо колико ће таквих дана са топлим периодима бити и зато умножавамо број пчела, да би пчеле стигле да опраше што више могу. Успели смо и данас на сваком стаблу имамо просечно 25 кг јабука – задовољан је Милан Ћирић начином на који се ради у његовом воћњаку. Да је на добром путу, говори и чињеница да противградне мреже стоје како су постављене и нису мрднуле током овогодишњих невремена.

– Оно што још морам да истакнем су противградне мреже. Као што видите наш систем је на месту. Није се ни померио. Наши стубови стоје под углом од 45 степени и дуплирани су да би могли да задрже приносе. Нисмо рачунали на ветрове и олује које су се десиле протеклог лета, већ смо рачунали да те жице треба да издрже род и ставили смо дупле стубове. И стубови и сајле су шеснаестице – када је род сигуран у свим технолошким сегментима, могу се радити неке друге ствари, може се део засада под фуџијем заменити галом.

– У плану нам је за наредни период да део засада под фуџијем заменимо, највероватније галом. Фуџи је почео да прави алтернативу, не боји се добро и неопходно га је заменити. Циљ нам је да више ширимо вишњу, улажемо у комбајне за брање, да би смањили трошкове радне снаге. Издржали смо оно најгоре, мислим да сад долази боље. А како ће нам бити видећемо – закључио је Милан Ћирић.

            Текст: Р.Д.Ј.