Протеклих дана због садње раног кромпира Славољуб Јанковић из Врања није гасио своје пољопривредне машине. Сада се полако припрема да од 1. априла крене са сетвом касних сорти на преосталој земљи коју има у планинском селу Нови Глог. Каже да је у октобру планиране површине нађубрио стајским ђубривом које је купио по цени од 80 до 100 евра за камионску приколицу.
– Бацио сам око тридесет камионских приколица овог ђубрива. За оне парцеле где га је понестало обезбедио сам вештачко, тако да сам и пред ову производну сезону успео да одрадим све што се тиче припреме земљишта – истиче Јанковић и наглашава да ће наредних дана обавити и фрезирање парцела, како би без већих мука обавио планирану сетву.
Касна сорта агриа ће се наћи на највећем броју парцела као и камелија, белароса, аладин, џели, jelly са којима је остварио рекордне приносе.
Значајне промене у производњи кромпира
Протеклих година је производња кромпира, према речима Наде Лазовић Ђоковић, саветодавца за ратарство у врањској ПССС, имала значајне промене у убрзаној промени сортимента, коришћењу квалитетног садног материјала, примени интензивније технологије, укрупњавању производње, промени тржишта.
Тржиште кромпира постаје све више условљено у погледу сортимента, намене, времена постизања. Из тог разлога основне категорије кромпира могу се поделити на рани кромпир, главни усев кромпира, семенски кромпир и кромпир за производњу скроба.
Сертификовано семе
Семе мора бити сертификовано. Зато треба земљиште добро припремити на дубину од 30 цм и садити наклијале кртоле. Дубину садње и растојање између кромпира треба добро испланирати, а садњу никако не треба обавити у хладној земљи. Висок банак обезбеђује и висок принос. Наводњавање је пожељно у условима суше.
– Оптимална температура за раст и развој кромпира је 20 до 25 степени, а за раст кртоле од 15 до 20 степни. Наклијале кртоле ничу од 10 до 12 дана раније, док раст клица почиње када је температура у земљишту 7 степени и више и просечно траје 25 до 30 дана – истиче Лазовић Ђоковић и додаје да принос зависи од интензитета светлости, дужине осветљаја, склопа биљака, старости лишћа. Кратки дан утиче на скраћивање сталона и веће заметање кртола. Дуги дан подстиче раст и развој циме. Кромпир има велике захтеве према прозрачним и структуралним дубоким земљиштима. На лаким земљиштима он трпи због суше, а на тежим од недовољне аерације корена. Кромпир воли слабо кисела земљишта Ph 5,5 до 6,5.
Захтева широки плодоред, јер код сваког плодореда где кромпир долази на исто место краће од четири године, велика је вероватноћа од чешћег јављања тешких болести и вирусних обољења. У краћем плодореду поред стандардних болести јавља се ризохтонија и нематоде. Кромпир не би требало да се гаји после парадајза, плавог патлиждана и кукуруза.
– Јако добро реагује на примену стајског ђубрива, које делује и на побољшање структуре и задржавање воде у земљишту. Код производње младог кромпира позитивно делује на загревање земљишта – каже Лазовић Ђоковић и истиче да за принос од 30 тона по хектару из земљишта изнесе 150 кг N, 60 кг P2O5, 350 кг K2Oи да поред ових макроелемената изнесе још и 90 кг CaO i 30 кг MgO
Биљка влажног поднебља
Кромпир је биљка умерено влажног поднебља и при недостатку воде долази до смањења приноса и квалитета кртола. Висина приноса кромпира не зависи само од количине воде и од распореда падавина у току вегетационог периода. Поред утицаја на принос вода испољава и утицај на број кртола крупноћу и њихов квалитет. Уједначени распоред падавина је најповољнији јер се тада добија већи број једнообразних кртола са највећим учешем тржишних кртола највећи принос и најбољи финансијски ефекат. У условима смањивања сушног и влажног периода долази до формирања секундарних кртола на већ обрзованим нормалним кртолама или њиховог прерастања, деформације и пуцања при чему им се губи значајан део тржишног квалитета.
Код кромпира је веома важно држати земљиште на нивоу оптималне влажности 75 до 80 % од PVK пољског водног капацитета, од момента заметања кртола па све до њихове физиолошке зрелости односно вађења. Време наводњавања у току дана зависи од начина који се користи за наводњавање. Коришћењем система кап по кап могуће је заливати у било које доба дана без обзира на температурне услове. Заливна норма такође зависи од начина наводњавања и креће се од 10 до 50 л/м2.
Текст и фото Гордана Настић
