Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ Oktobar – radovi u povrtnjaku

Oktobar – radovi u povrtnjaku

8638

Niske temperature u oktobru prekidaju vegetaciju povrća osetljivog na mraz, kao što su paradajz, paprika, krastavac, koji su ubrani i prerađeni, a biljne ostatke treba počupati i odneti na kompostnu gomilu ili odložiti na mesto gde će se sve spaliti. U bašti ostaju kupusnjače, spanać, salate i novoposađeni lukovi.

  • Posle uklanjanja ostataka biljaka, leje je potrebno ograbiti, a na one koje tri-četiri jeseni nisu „videle“ stajnjak, rasuti njega ili kompost, uzorati ili izašoviti. Baštovani koji malčiraju svoj povrtnjak treba samo da podebljaju sloj malča.
  • U toku oktobra u bašti se seje i sadi ozimo povrće. Pred sadnju ili setvu zemljište treba dobro pripremiti i pođubriti mineralnim đubrivima (300 do 500 grama na 10 kvadratnih metara NPK ili PK đubriva).
  • Na pripremljene leje, ko praktikuje takvu proizvodnju, rasađuju se luk srebrnjak čije listove treba malo skratiti i ozime sorte zelene salate koje treba da imaju tri-četiri lista. Ovaj luk se najčešće proizvodi iz arpadžika koji se, ako su lukovice sitnije, takođe sadi u oktobru, dok se krupniji arpadžik može saditi i kasnije, u plastenik ili tunel, u toku lepih zimskih dana, dok zemlja ne smrzne.
  • Uporedo sa crnim, sadi se i beli luk. Koriste se krupniji češnjevi (samo preko 1,5 grama težine), jer se tako razvijaju jače biljke.
  • Seju se ozimi spanać, a na malim lejama i šargarepa i grašak, jer uspeh ove setve zavisi od vremenskih uslova u toku zime. U kontinentalnom području, za ranu proizvodnju praktikuje se predzimska setva šargarepe.
  • U oktobru počinje masovnija berba kupusa, a pre jačih mrazeva mora se obrati sav karfiol, dok se kelj pupčar skida tek posle jačih mrazeva jer je onda najboljeg kvaliteta. Nedovoljno razvijen karfiol treba staviti na dorastanje, a nezreli paradajz na dozrevanje, jer se tako produžava vreme korišćenja.
  • Nedozrele biljke kelja ne treba uklanjati iz bašte. One mogu prezimiti na otvorenom jer će na proleće formirati glavice.
  • Vičniji ili hrabriji baštovani mogu da okušaju sreću s razmnožavanjem rabarbare (Rheum undulatum). Ona se najčešće razmnožava vegetativnim delovima biljke – reznicama. U jesen, kada ovo povrće miruje, bez opasnosti da će se uništiti matična biljka, od dvogodišnjih ili trogodišnjih žbunića vade se rizomi koji se dele tako da svaki ima dva do tri pupoljka. Sade se u jarke, tako da se i gornji deo reznice pokrije s zemljom, u sloju pet do šest centimetara.
  • Još uvek nije kasno za presađivanje praziluka.
  • U bašti je ipak ostalo najviše korenastog povrća, pa šargarepu i cveklu koje su posejane tokom maja i juna, kao i peršun i paštrnak koje smo sejali ranije u proleće, po toplom i mirnom vremenu treba povaditi, ostaviti da se koji sat prosuše, ukloniti zemlju i uneti u ostavu.
  • Vreme je za vađenje i rotkvi – bele i crne koje se mogu čuvati tokom zime.
  • Mnoge vrste lisnatog povrća mogu prezimeti u bašti pa se beru i ispod snežnog pokrivača, ako on nije jako debeo. To su kelj pupčar, lisnati kelj, zimska salata, matovilac, ali i praziluk. Bolje će odoleti zimi ako se u kasnu jesen prekriju slamom, agrotekstilom ili se preko njih naprave tuneli od pruća i pokriju folijom.
  • Ako posle prebiranja korenastog povrća ostane puno onog koje je neprikladno za čuvanje, ne treba ga baciti. Ono se očisti, narenda i zamrzne, ili se sitno iseče i osuši u dehidratoru, ili u rerni na 50 do 60 stepeni.
  • Manje količine crnog i belog luka najbolje se čuvaju upletene u vence i obešene o klin u zatvorenoj prostoriji u kojoj se ne mogu smrznuti. Veće količine se čuvaju u mrežastim džakovima., kao i krompir, koji se može i utrapiti.