Уколико сте неко ко жели да подигне сопствени воћња а са тиме немате никаквог искуства, требало би да поведете рачуна о односу основних и сорти опрашивача. Посебно је то значајно код странооплодних воћних врста као што су јабука, крушка, већина сорти трешње, бадема, неке сорте вишње, кајсије и шљиве. У условима њиховог самоопрашивања изостаје заметање плодова или је оно мало и безначајно. Због тога се ове врсте не могу гајити у једносортним, чистим засадима. Опрез је потребан и код тзв. једнополних врста попут ораха, леске, питомог кестена.
Сорте опрашивачи треба да имају добру клијавост полена, да им се фенофаза пуног цветања подудара бар 50 одсто с фенофазом цветања основне сорте. Битно је и да су компатибилне са сортом коју опрашују, ступају у период плодоношења истовремено с основном сортом и да су приближно исте дуговечности. Комаптибилне су сорте код којих се после страног опрашивања стварају плодови са семенкама нормалног изгледа. Уколико ови услови нису испуњени доводи се у питање висина приноса и квалитет плодова.
Због тога би било добро да у засаду имате два опрашивача, јер у непољовним условима може изостати цветање, те главна сорта остаје неопрашена.
У засаду јабуке треба да буду заступљене најмање три диплоидне сорте које се међусобно добро опрашују и оплођују. Ако је посађена једна триплоидна сорта (црвена боскопка, јонаголд, колачара, муцу, тимочанка, зеленика), важно је да поред ње буду присутне још три диплоидне сорте (опрашивачи) које истовремено цветају. Оне ће је опрашивати, а опрашиваће се и међу собом. У таквим условима триплоидна сорта може да заметне задовољавајући број плодова, али је у њима број семенки нормалног изгледа обично мали. Приликом заснивања воћњака треба настојати да број редова сваке сорте буде паран због лакше организације послова, заштите и бербе плодова.
Осим јабука и бројне сорте крушака захтевају опрашиваче. Већина их је диплоидна, мали број триплоидан као што су караманка и јерибасма. Због појаве међубесплодности ни све диплоидне сорте се не могу међусобно комбиновати. Зато када се подиже засад бирајте сорте опрашиваче који су потпуно међусобно компатибилне.
Многе сорте трешања захтевају опрашиваче, мада постоје и самооплодне које се узгајају у једносортним засадима и могу да послуже као опрашивач за самобесплодне сорте. Неке од њих су стела, сантина, санберст, лапинс, скина, свитхарт итд. Међутим, и овде могу настати проблеми. У годинама са повољним временским условима у време цветања може се десити да заметну превише полодова. Такво прерођавање је неповољно јер може смањити крупноћу плодова. Такође, због великог броја и збијености плодова постоји могућност појаве трулежи.
За разлику од трешње, већина сорти вишње је самооплодна (облачинска, рекселе, хајманова конзервна, хајманов рубин, келерис 14, крупна лотова итд.). Постоје и делимично самооплодне – мајурка, чачански рубин, рани метеор, монтморенси и самобесплодне сорте керешка, чернокорка, већина сорти мареле… За праксу су најзначајније самооплодне сорте јер могу да се гаје у чистим, једносортним засадима, а да при томе обилно рађају. Не треба заборавити да код делимично самооплодних сорти заметање плодова зависи и од климатских услова и да често доста варира.
Пожегача, чачанска родна, билска рана, викторија, метлаш и друге самооплодне сорте шљиве могу се гајити у чистим засадима. Према наводима појединих аутора, делимично самооплодне (италијанка, аженка, стенлеј, зелена ренклода, калифорнијска плава, чачанска лепотица) боље ће рађати ако им се обезбеди опрашивач. Опрашивач је обавезан за самобесплодне сорте попут црвене ранке, рут герштетера, чачанске ране, чачанске најбоље, чачанског шећера…
За леску је карактеристична честа појава неједновременог цветања мушких и женских цветова. Садњом више сорти избегава се неродност. Обично се сади једна или две главне сорте и два-три опрашивача. За сигурно опрашивање ораха неопходно је у засаду обезбедити минимум око десет одсто сорти опрашивача. Поред ресања, у периоду цветања водећих сорти морају да задовоље и квалитетом плодова и високим приносима.
Када је у питању малина економски значајније сорте (виламет, микер, тјуламин, полка, херитиџ) у великом степену су самооплодне и добро рађају у једносортним засадима. Овде се морају обезбедити инсекти опрашивачи. Сличне особине имају и сорте купине.
Р.Д.Ј.
