Насловна АРХИВА ORGANSKA SOJA: Važna dobra priprema zemljišta

ORGANSKA SOJA: Važna dobra priprema zemljišta

796
Фото: Pixabay

Za uspešnu proizvodnju važna je dobra priprema zemljišta. Biraju se parcele na kojima nije bila velika zakorovljenost, naročito ne onih korova koji se razmnožavaju rizomima. Osnovna obrada izvodi se u jesen, da bi se obezbedilo povoljno vodno, vazdušno i toplotno uređenje zemljišta, veće rezerve zimske vlage, unošenje i razlaganje zaoranih žetvenih ostataka, uništavanje korova i štetočina.
U zavisnosti od tipa zemljišta i preduseva, izvodi se krajem septembra na težim zemljištima, a na ostalim tipovima do kraja oktobra. Ako se plug koristi za zaoravanje zelene mase (zelenišno đubrivo), preporučuje se da se obavi najmanje dve do četiri nedelje pre planirane setve soje. U pojedinim slučajevima, prilikom slabije pojave korova i u sušnim godinama moguće je primeniti redukovanu obradu u uzgoju soje. Mogu se koristiti i razni sistemi, npr. češljasta drljača, tj. drljača s opružnim zubima i kultivator za plitku obradu zemljišta. U rano proleće prilikom povoljnih vremenskih uslova, ove mašine treba koristiti više puta (dva do četiri), i to naizmenično. One treba da se koriste tako da korov ili čupaju, ili odsecaju i odlažu na površinu zemljišta. Međutim, redukovana obrada nije efikasna u suzbijanju rizomskih korova, kao što je u suzbijanju klijanaca jednogodišnjih korova.

Predsetvena priprema

Ovakva vrsta pripreme podrazumeva obrazovanje rastresitog setvenog sloja debljine oko 6 centimetara, poravnanje (odstranjivanje depresije na parceli), smanjenje isparavanja vode iz zemljišta i brže zagrevanje setvenog sloja. Kvalitetna predsetvena priprema obezbeđuje ujednačenu dubinu setve semena soje, dobru vezu semena i zemljišta i ujednačeno nicanje useva i sazrevanje, što za rezultat ima smanjenje žetvenih gubitaka.

Izbor mehanizacije i način predsetvene pripreme zavisi od vrste zemljišta i preduseva. U nekim delovima Evrope primenjuje se poseban sistem „false seed bed“ za bolju kontrolu jednogodišnjih korova, ako to vremenski uslovi dozvoljavaju. Ovom metodom seme korova se izbacuje na površinu zemljišta ili blizu nje, te se posle klijanja, kada je korov još u ranom stadijumu razvoja (2 do 4 puna obrazovana lista), uništava ponovnom, vrlo plitkom kultivacijom. Korist od ove metode je da se smanji pritisak jednogodišnjih korova, a kako su oni izvor hranljivih materija, soja ih može iskoristiti tokom vegetacije.

Ako je zakorovljenost velika, metoda se može ponoviti u više navrata pre setve soje, ukoliko to dozvoljava vlažnost zemljišta. Da bi se obezbedio ravan setveni sloj, preporučljivo je da se koristi setvospremač s valjcima u zadnjem delu, kojim se razbijaju grudve (usitnjavanje), obezbeđuje povoljan kapacitet za vodu i postiže biološka zrelost zemljišta. Neposredno pred setvu preporučuje se i fino ravnanje i stvaranje rastresitog setvenog sloja. Obavezno se mora voditi računa o sabijenosti zemljišta (udvajanje točkova). Ono koje već ima sitnu strukturu ne treba valjati, jer se može stvoriti pokorica, koja otežava klijavost i nicanje soje.

Foto: Pixabay

Potrebe soje za hranivima

Sistem pokrovnih useva, zelenišnog đubrenja, upotreba stajnjaka i komposta u organskoj proizvodnji, daju veliki doprinos u pogledu dodavanja organske materije i podsticanja biološke aktivnosti zemljišta. Ove mere čine mineralne materije dostupnije biljkama, a produkte mikrobiološke aktivnosti korisne za razvoj biljaka. Pravilnom primenom i pripajanjem stajnjaka zemljištu obezbeđuje se znatna količina azota za usev, a hraniva iz stajnjaka oslobađaju se u dužem vremenskom razdoblju (3 do 5 godina). Primenjuje se kod onih useva koji dobro reaguju na njega, a soja se na parcelama seje tek druge ili treće godine. Upotrebom stajnjaka u organskoj proizvodnji soje, on obavezno mora da bude s farme na kojoj se organski uzgajaju životinje. Kompost je prilično uravnoteženo đubrivo i veoma je koristan za obrazovanje plodnosti zemljišta tokom vremena. U povoljnim proizvodnim uslovima i uspešnoj inokulaciji semena, soja se snabdeva atmosferskim azotom (fiksacija), neophodnim za rast i razvoj. Njegovo usvajanje odvija se pomoću kvržičnih bakterija koje se obrazuju na korenu soje. Takođe, ako su pretkultura i biljke za zelenišno đubrivo bogati hranljivim materijama i ako su sejani pre soje, njene potrebe za hranivima biće zadovoljene.

Prevelika koncentracija azota u zemljištu u početnim fazama rasta može prouzrokovati zakašnjenje i slabije obrazovanje kvržica, što se odražava na prinos i kvalitet. Đubrenje fosforom u organskoj poljoprivredi sastoji se od podsticanja svih mera koje jačaju biohemijsku i mikrobiološku aktivnost zemljišta, kao i dodavanja organskih đubriva bogatih fosforom. Prednost soje u organskoj proizvodnji jeste u tome što su biljke sposobne da usvajaju i teže pristupačne oblike fosfora iz zemljišta, koji su nedostupni za druge biljne vrste. Ostaci pri preradi šećerne repe sadrže velike količine kalijuma, što predstavlja jeftin i odličan izvor ovog minerala u organskoj tehnologiji gajenja.
Osim njegovog dodavanja organskim đubrivom biljnog i životinjskog porekla, moguće ga je dodati i mešanjem u obliku patentkalijuma, kao i samlevenih stena bogatih njime. Danas na tržištu postoji veliki broj sredstava organskog ili neorganskog porekla koja se mogu upotrebljavati u organskoj proizvodnji, pod uslovom da su upisana u Registar sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta.
Setva direktno zavisi od kvaliteta osnovne obrade i predsetvene pripreme, dok kvalitet setve ima uticaj na klijanje i nicanje, ostvarenje optimalnog sklopa, kao i na prinos i profitabilnost proizvodnje soje. Kvalitet semena zavisi od uslova uspevanja, kao i od manipulacije tokom dorade.

Ono je veoma osetljivo na mehanička oštećenja, pre svega kada je sadržaj vlage u semenu manji od 10 odsto. Takođe, uslovi i dužina skladištenja mogu uticati na klijavost, kao i na životnu sposobnost semena soje. Posle proizvodne godine u kojoj su preovlađivali nepovoljni vremenski uslovi u toku nalivanja zrna i žetve, manipulaciji (dorada i skladištenje) takvim semenom mora se posvetiti posebna pažnja. Proizvođači su obavezni da koriste organski proizvedeno seme. Ako nije raspoloživa dovoljna količina, može da se koristi i uobičajeno proizvedeno seme, koje nije obrađeno. U tu svrhu, organski proizvođači kontrolnoj organizaciji moraju da podnesu zahtev za izdavanje specijalne dozvole za upotrebu uobičajeno proizvedenog netretiranog semena.

Za proizvodnju je najsigurnije koristiti sertifikovano seme, a efekti su:
-kvalitetniji i ispitan semenski materijal, kao preduslov za postizanje viših prinosa i profita. Pojedina istraživanja pokazuju da ovo povećanje može biti do 30 odsto;
-sprečavanje širenja korovskih biljaka semenom, te lakša borba protiv korova, uz smanjenje troškova;
-sprečavanje širenja bolesti koje se prenose semenom.

U organskoj poljoprivrednoj proizvodnji nije dozvoljena upotreba GM soje. Takođe, strogo je zabranjena njena distribucija i korišćenje. Unutar EU, kao i u drugim zemljama (npr. Švajcarska, Srbija) i u uobičajenoj proizvodnji nije dozvoljeno gajenje GM soje, te je u našoj zemlji smanjen rizik od moguće kontaminacije organski proizvedene soje. U pogledu kontaminacije GM sojom, granična vrednost za seme je 0 odsto. Veoma je važno da se seme ispita, tj. da poseduje sertifikat o odsustvu genetske modifikacije. U zemljama gde se proizvodila (npr. Rumunija) ili gde se proizvodi GM soja (npr. Ukrajina) moraju da se preduzmu posebne mere radi sprečavanja GM kontaminacije. Prema Uredbi EU o organskoj proizvodnji, soja s prisustvom GM soje od 0,9 odsto ne može da se sertifikuje kao organska. Prema Bio Suisse propisima, granična vrednost je 0,1 odsto i u distribuciji često važi nulta tolerancija.

Najznačajnije mere za sprečavanje potencijalne kontaminacije su:
-izbegavanje korišćenja tuđe poljoprivredne mehanizacije – naročito su rizične sejalice, kombajn i transportna sredstva koja se koriste i za usev iz uobičajene proizvodnje;
-detaljno čišćenje iznajmljene mehanizacije – najrizičniji su kombajni;
-fizičko razdvajanje organske i uobičajeno proizvedene soje;
-upotreba sertifikovanog semena čiji je kvalitet ispitan i poseduje sertfikat GM analize, te je mogućnost kontaminacije odstranjena.

M. Volčević

Dobro jutro broj 537 – Januar 2017.