Органска пољопривреда сматра се производњом која је нарочито погодна за запошљавање жена, и то из више разлога. За почетак овог посла потребна су знатно мања улагања у поређењу с уобичајеном пољопривредом, може да се организује на малом поседу, а женама се нуди могућност да се економски оснаже.
Уобичајеном пољопривредом у целом свету владају мушкарци, а показатељи истраживања која су спровели Интернационална организација за органску пољопривреду (IFOAM) и Организација за храну и пољопривреду (FAO) указују на то да су жене у овој пољопривреди углавном запослене као радна снага и ретко су власнице фарми и земљишта.
Према подацима ових организација, у земљама у развоју само два одсто жена поседује земљу, док је у развијеним тај удео већи и креће се око 20 одсто. Уобичајена пољопривреда препозната је и као производња која подстиче стварање корпорација, захваљујући којима се полако губи традиционално знање о аграру.
Оно је садржано у органском приступу овом послу. Из тог разлога, жене могу да буду и чувари овог важног знања и уједно да допринесу очувању биодиверзитета и животне средине.
Према студији коју је направио IFOAM, жене из руралних средина које се ангажују у органској пољопривреди на тај начин обезбеђују разноликост свог пословања, чиме побољшавају квалитет свакодневног живота. Такође, проширују знање, што све заједно доводи до повећања њиховог самопоуздања и самосталности. Како су показала истраживања, органска производња има стабилније приносе и мање је подложна ризику у односу на уобичајену, а крајњи производи имају већу тржишну вредност. Захваљујући томе, жене добијају могућност и да се економски оснаже.
Органска производња је и чувар здравља, јер забрањује употребу пестицида који носе могућу опасност за људски организам. Њихова употреба и квалитет нису увек под одговарајућом контролом, нарочито у неразвијеним деловима света. Ако се узме у обзир да тамо главну радну снагу чине управо жене, јасно је колико је њихово здравље угрожено.
Утврђено је да жене обољевају од респираторних болести због неподесног руковања хемијским препаратима, али нарочито је угрожена њихова репродуктивна функција. Тежак рад и претерана изложеност пестицидима узрок су повећаног броја абортуса и оштећења код тек рођене деце.
Жене које се баве органском пољопривредом имају значајну улогу и у очувању биодиверзитета и животне средине, као и богатства семенског, садног материјала и традиционалних знања. С друге стране, оне кроз образовање, осим традиционалног, добијају и савремена знања. Истраживања су показала да је модернизација жена у руралним срединама директно повезана са смањењем њихове експлоатације у друштву.
Узимајући у обзир предности њиховог укључивања у сектор органске пољопривреде, глобалне организације које се баве овом проблематиком препоручују владама сваке земље да направи програме који то подстиче. Препорука се односи и на фондације, које би требало што више пројеката да посвете развоју женског предузетништва.
Фармерима се, без обзира на пол, препоручује да се залажу за родну равноправност и на тај начин стварају здравије друштво и бољу радну средину. Сви који се определе за подстицање развоја органске пољопривреде не само да ће помоћи оснаживање жена, већ ће и створити здравије животно окружење. Из истог разлога и потрошачи би требало да купују органске производе.
М.В.
Добро јутро број 540 – Април 2017.
