Скоро свако сеоско имање некада је красило бар по једно стабло оскоруше. Ово воће је било храна и лек наших предака. Још за време владавине Марије Терезије, њеном наредбом, свако домаћинство имало је обавезу да га засади у свом дворишту да би се спречила глад и искористила његова лековита својства. Оскоруша је била популарна у народној медицини бројних европских народа. Посебно су били цењени сушени плодови, од којих су се справљали лековити чајеви за разне намене.
Данас је она права реткост и може да се види углавном као усамљено дрво на окрајцима ливада и винограда, у понеком дворишту или ретким шумама храста, граба и цера. Препознатљива је по бујној крошњи и опорим плодовима, од којих се некада правила изузетно цењена ракија. Стабла су већином старија од сто година.
Због сочних и укусних гњилих плодова и декоративног стабла, оскоруша се убраја у воћке, мада је шумари сматрају шумским дрветом. Претпоставља се да потиче са Кавказа. Припада фамилији ружа, а њен род (Sorbus) обухвата велики број врста различите висине и развијености. Многима је оскоруша непозната и често је поистовећују са мушмулом или дивљом крушком.
Украс паркова, пречистач ваздуха
Стабло оскоруше (Sorbus domestica L.) је снажно и робустно. Може да дочека завидну старост – више стотина година, и да израсте у висину од 15 до 20 метара. Нарочито лепо изгледа у пролеће у време цветања, када је округласта крошња окићена перастим листовима и белим или беличасторозим раскошним цветовима. Ова воћка привлчи пажњу и у јесен, када на гранама сазревају плодови, а листови поприме жуту, а потом црвенкасту боју. Зато се истиче да је стабло оскоруше декоративно током целе године. Због такве особине, у многим земљама се гаји као украснo дрво у алејама и парковима.
Плод оскоруше је ситан, масе 25 до 30 грама, јабучастог или крушкастог облика, ређе округласт, жуте или мркожуте боје, са слабим руменилом са сунчане стране. Унутрашњост плода, односно месо је тврдо, кисело и трпко, а када угњили, постане слатконакисело и ароматично. Ово воће се бере када плодови почну да мењају боју од светлозелене до зеленкастожућкасте, пре него што угњиле. Некада су се ређали на лесе или сталаже и прекривали чистом сламом. У оваквим условима угњиле за неколико дана.
Лековити додатак брашну
Наши пресци су суве оскоруше млели и додавали брашну ради бољег укуса хлеба. Од сушених плодова су се справљали лековити чајеви за разне намене. И данас се сматра да је ово воће корисно за регулисање рада црева, жучи, јетре, ћелија мозга, да побољшава меморију и повећава концентрацију, а поспешује и целокупан рад нервног система. Спречава затвор и анемију, а користи се и за јачање организма и срца. Прија и дијабетичарима, јер садржи минималне концентрације сахарозе.
Оскоруша није само најдуговечније листопадно дрво. Она важи и за једну од врста најотпорнијих на смог, гас и дим, пречишћавајући ваздух и у великим индустријским центрима. Због тога треба да нађе место не само у баштама и на окућницама, већ и у свим парковима. Такође, није превише осетљива на мраз, сушу, болести и штеточине. Скромних је захтева у погледу климе и земљишта. Прилагођава се раличитим условима. Једино је важно да има довољно светлости.
Оплемењивач других сокова
Не треба запоставити ни хранљиву вредност плодова оскоруше. Садрже угљене хидрате, органске киселине, протеине, танинске материје, пектине, витамине, минералне соли попут калијума, калцијума, гвожђа, фосфора, магнезијума… Сматра се витаминским воћем. Гњили плодови су богати провитамином А, витаминима Б2 и Ц. У погледу количине витамина Ц пореди се са црном рибизлом.
Вештичије дрво
Када се плод оскоруше пресече на два иста дела добије се пресек у облику пентаграма. Због тога се некада веровало да увек треба носити гранчицу оскоруше као заштиту од злих сила. Келти су је називали “дрво које шапуће”. Сматрало се и да штити од зле магије, зог чега је носила име „вештичије дрво“. Ирска легенда каже да је прва жена на свету створена од оскоруше.
Плодови оскоруше су цењени и због велике количине танина. Додају се соковима од јабуке, крушке и других воћних врста, јер њихово присуство им побољшава бистрење, укус, арому и даје лепшу боју. Поред тога, оскоруша може да се суши. У неким крајевима се од овог воћа справљало веома добро сирће, а ракија је била пиће за сваку прилику.
Гњили плодови представљају пријатно освежавајуће воће. Погодни су за јело у свежем стању, справљање компота, слатка, џема, мармеладе, пасте и разних врста напитака. Компот од сувих оскоруша, мешан са другим воћем, има посебан укус.
Цењена је и због велике вредности дрвета. Оно је врло тврдо, мркоцрвене боје, и има велику техничку вредност. Некада се употребљавало за израду разних точкова, зупчаника за водене млинове, преса за грожђе… Због декоративног дрвета, своје место оскоруша је нашла и у столарству и токарству приликом израде разних уметничких предмета.
С. Малиновић
Добро јутро број 560 – Децембар 2018.
