На територији Зајечара засади вишње се налазе у фази крај цветања: све латице опале.
Визуелним прегледом засада вишње уочено је присуство ларви жилогриза (Цапнодис тенебрионис) као и оштећења приземног дела стабла.
Топла и сува лета, као и благе зиме и неадекватна заштита засада, погодовале су интензивнијем ширењу ове штеточине. Штете могу бити од сушења и пропадања појединих стабала до сушења целог засада. У нашој земљи највеће штете прави у засадима вишања, а напада и трешњу шљиву, брескву, кајсију и бадем.
Жилогриз припада реду тврдокрилаца, тело им је црне боје док је вратни део сиве боје дужине 2 до 3 цм. Ларве су бледо жуте боје пљоснатог облика, с јаја су овалног облика беле боје.
Жилогриз презимљава као ларва или имаго, има једну генерацију у две године. Имаго се јавља у пролеће и у почетку борави на коровским биљкама док воће не олиста. Након што пређе на коштичаво воће креће са допунском исхраном петељкама и оштећује кору младара. У годинама када се појави већи број имага штете могу бити веће нарочито у младим засадима. Период полагања јаја је развучен и траје од јуна до августа. Јаја полаже у близини кореновог врата или у земљу око стабла. Одмах након пиљења ларве се убушују у корен. Ларве прелазе из тањих у дебље делове корена и на крају заврше у кореновом врату причињавајући велике штете на корену. Нападнуте биљке се слабије развијају, а лишће и плодови су ситнији.
С обзиром да већи део живота проводи у корену и приземном делу стабла сузбијање жилогриза је тешко.
У циљу заштите од ове штеточине препоручују се следеће мере:
– не треба заснивати нове засаде на месту искрченог воћњака бар три године и треба користити здрав садни материјал,
– при садњи нових засада у сваку јамицу треба унети неки од грануларних инсектицида регистрованих за ову намену,
– наводњавање и чешћа обрада земљишта доприносе високој смртности ларви,
– заражена стабла треба изнети из засада и спалити,
– заштита земљишта и приземног дела стабла ПВЦ фолијом у циљу спречавања полагања јаја (мај-јул),
– механичко сакупљање одраслих јединки и постављање ловних клопки (посуде светлијих боја са воћним соком) у циљу смањења популације имага,
– првих година развоја воћака третирање земљишта до 1м око стабала инсектицидима уз њихову инкорпорацију у површински слој у периоду пиљења ларви,
– сузбијање имага инсектицидима у току допунске исхране, а пре полагања јаја.
Извор: Прогнозно-извештајна служба заштите биља
