Један од највећих проблема у производњи воћа постао је мањак радне снаге. Иако је велики број операција механизован, берба воћа за стону потрошњу се врши искључиво ручно, пробирно. Како на бербу одлази више од 80 одсто све радне снаге у воћњаку, видимо да је у релативно кратком временском периоду, зависно од воћне врсте, потребан велики број радника, тј. сезонаца.
Било којег већег произвођача поврћа и воћа у Србији данас да питате са којим се проблемима суочава, нагласиће мањак квалитетне радне снаге на првом месту.
Разлога за то има много: одлазак младих у иностранство на боље и плаћеније послове, већа заступљеност старијих од 50 година у укупној популацији становништва, лошији економски и социјални услови рада и тако даље.
Србија није једина земља у окружењу која се суочава са тим изазовом, то прати и остале државе у региону.
Проблем се тренутно решава увозом радне снаге из земаља у окружењу, и из неких далеких земаља, као нпр. Бангладеш и Индија. Веома повољно може да делује иницијатива за „отворени Балкан” где би сезонска радна снага могла слободно да се креће и легално ради у држави чланици.
Србија је предузела и низ олакшавајућих процедура за регистрацију и пријаву сезонске радне снаге у електронском облику, где на много бржи и лакши начин радници могу да се упосле и пријаве за рад.
Једно од могућих решења је повећање минималне цене рада у пољопривреди, умрежавање послодаваца у циљу размене сезонске радне снаге и наравно пројекат „отворени Балкан” који може отворити врата за несметану циркулацију запослених између држава у региону.
Пише: дипл. инж. Милинко Синђић, ПСС Зрењанин
