Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Pamtim različite periode, lepe, ali i one koji to nisu

Pamtim različite periode, lepe, ali i one koji to nisu

1818

Radim u Institutu za voćarstvo u Čačku već 22 godine, a kao rođeni Ivanjičanin u proizvodnji maline sam skoro celi svoj život, zbog čega pamtim različite periode, lepe, ali i one koji kao što je sezona za nama svakako to nisu. Nije sramota reći da je u dugom vremenskom periodu u našoj zemlji proizvođačka praksa bila daleko ispred struke i nauke. U vreme razvijanja „ariljskog metoda” gajenja, organizator proizvodnje – Ariljska zadruga, imala je odlično organizovanu stručnu službu koja je u svakoj situaciji bila u mogućnosti da odgovori na zahteve proizvođača. Zbog dobro poznatih razloga, devedesetih godina prošlog veka, organizatori proizvodnje su gubili pozicije, a novoustanovljeni otkupljivači i izvoznici nisu pokazivali interes za održavanjem stručnih službi. Svoje mesto tada, a danas još izraženije, pronašli su proizvođači pesticida i mineralnih hraniva, čiji interes je pre svega trgovina. Jednom rečju, proizvođači su i dalje uglavnom prepušteni sebi samima. Zbog toga, tehnika gajenja ne samo što nije značajno unapređena, već u mnogim slučajevima imamo nazadovanje. Siguran znak stagnacije proizvodnje je kada proizvođač pomisli da mu nisu potrebna nova znanja i unapređenje proizvodnje. Sve ovo rečeno potvrđuje činjenicu da u našim malinjacima i kupinjacima imamo veliko šarenilo u pogledu prinosa i kvaliteta, zbog čega imamo mali broj rekordera, nešto veći broj onih koji ostvaruju osrednje prinose i najveći broj proizvođača koji su po svojim prinosima daleko ispod proseka.

Sadni materijal – dugogodišnji problem

Kupci sadnog materijala u našoj zemlji su veoma često razočarani kvalitetom sadnica maline i kupine i to je dugogodišnji problem zbog izostanka adekvatne kontrole prilikom uvoza ili proizvodnje sadnica kod nas. Jedan od poslednjih primera je uvoz sortno neispravnog sadnog materijala sorte Fertodi zamatos iz Poljske koji po svojim karakteristikama ni približno ne odgovara onome što su proizvođači očekivali i navikli. Ne mala količina sadnica je posađena, najviše u zapadnoj Srbiji, a proizvođači su već u godini sadnje primetili brojna odstupanja od karakterističnih obeležja ove mađarske sorte, a koja su se odnosila na boju nadzemnih prirasta, odsustvo ili značajno izraženo prisustvo trnova po celoj dužini prirasta, specifičnoj nazubljenosti liske i drugih. Problem je eskalirao u drugoj godini kada su proizvođači u velikoj meri ostali bez prinosa, a mala količina plodova koja je stajala na rodnim grančicama bila je sitna i pri berbi bi se rasipala zbog čega ih je podsećala na divlju malinu i takozvane „trozrnce”. Naravno da je u pitanju neodgovarajuća procedura proizvodnje sadnica u Poljskoj gde je proizvođač loše sproveo klonsku selekciju i nepravilno izvršio izbor početnog materijala, što, uz primenjeni veći broj subkultura i tretman hormonima dovodi do različitih poremećaja u obliku i karakteristikama ploda, kao i do pojave netipičnih izdanaka. Kod kupine je najčešća pojava raka korena i korenovog vrata koje se često ne primećuju na sadnicama, ali su u godinama nakon sadnje guke u prizemnom delu izdanaka veoma vidljive.

Ovakvi primeri su uticali na povećano nepoverenje u uvoznike i proizvođače sadnog materijala kod nas, a sami tim i do toga da se najveći broj novih zasada zasniva sadnicama iz rodnih zasada i koje su opterećene brojnim virusnim i gljivičnim oboljenjima.

Institut za voćarstvo iz Čačka od 2005. godine je klonskom selekcijom i stvaranjem predosnovnog i osnovnog materijala sorte Vilamet i Miker, ali i sorata drugih voćnih vrsta, domaćim rasadnicima omogućio nabavku i proizvodnju sertifikovanog i standardnog materijala za podizanje komercijalnih zasada.

S obzirom na značaj malinarske proizvodnje za našu zemlju, a imajući u vidu veoma često nezavidan položaj naučnih projekata kod nadležnih Ministarstava Republike Srbije, značajniju ulogu, pomoć i odgovarajuću kontrolu nad ovim postupkom bi trebalo da vrše Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo za nauku. Na taj način bi se smanjila zavisnost od uvoza sadnog materijala, koji, kao što je pomenuto, veoma često nema odgovarajući sortni i zdravstveni kvalitet.

Strožiji kriterijumi po pitanju zaštite

Po pitanju zaštite, potrebno je pratiti sve strožije kriterijume koji se postavljaju pred naše proizvođače. To se pre svega odnosi na sadržaj ili potpunu zabranu prisustva pojedinih aktivnih materija, a poslednja dešavanja sa insekticidom hlorpirifosom koji je uprkos zabrani, mogao da se nađe u slobodnoj prodaji. Zbog toga su nam vraćene pošiljke voća što ozbiljno dovodi u pitanje poverenje kupaca u način na koji se kod nas sprovodi proizvodni proces.

Po ustaljenoj navici, relativno mali broj proizvođača maline i kupine posvećuje pažnju svojim zasadima posle berbe. To prouzrokuje masovnu pojavu odumiranja kako pupoljaka, izazvanih gljivom Didimella applanata, tako i sušenje celih izdanaka izazvanih gljivom Leptosphaeria coniothyrium.

Zbog dugotrajnih kiša i hladnog vremena tokom kasnog proleća i početkom leta u prethodnoj godini veliki broj proizvođača se suočio i sada se suočava sa pojavom masovnog sušenja izdanaka. Ako se izuzme loš odabir parcele i neodgovarajuća agrotehnika, u mnogo zasada je potvrđeno prisustvo fitopatogene gljive Phytophthora rubi i drugih štetnih gljivičnih oboljenja koja dovode ili do sušenja zasada, ili u velikoj meri smanjenja ekonomske računice zbog povećanih ulaganja u održavanje zasada i smanjenu ekonomsku računicu.

Napomenuo bih i identifikaciju i masovnu pojavu virusa mrljavosti lista maline (raspberry leaf blotch virus, RLBV), a čiji su simptomi na listovima maline u ranijem periodu pripisivani štetnom dejstvu eriofidne grinje.

Brojni su takođe i drugi loši primeri u proizvodnji, od kojih su najčešće prisutni prekomerna upotreba mineralnih hraniva i nekontrolisano korišćenje sredstava za zaštitu, prilikom koje se u najvećem broju slučajeva ne vodi računa o vremenu primene (karenci) i maksimalno dozvoljenim koncentracijama. Zbog svega ovoga u najkraćem mogućem roku je potrebno uspostaviti efikasnu kontrolu upotrebe pesticida i mineralnih hraniva u zasadima.

Bakteriozna plamenjača i dalje vodeća bolest

Ne može se reći da su se u malini i kupini pojavile neke nove bolesti kojih nije bilo ranije, ali zbog problema i nesnalaženja proizvođača potrebno je pomenuti da poslednjih godina velike probleme u proizvodnji svih voćnih vrsta tokom vlažnih proleća predstavlja bakteriozna plamenjača. Izazivač bolesti je bakterija Pseudomonas syringae, koja prezimljava u zaraženim nadzemnim prirastima i pupoljcima. Nakon prodora u biljku bakterija se sistemično širi za vreme vlažnog i hladnog vremena. Izuzetno joj pogoduje kada tokom pozne zime nastupi period toplog vremena, nakon koga nastane promenljivo, hladno i vlažno proleće. Sa otopljavanjem i stabilizacijom vremenskih uslova, bolest stagnira. Treba istaći da ne postoji efikasna zaštita obolelih nadzemnih prirasta od bakterioza. Zbog toga se moraju preduzeti sve mere da ne dođe do zaraze. A ako do zaraze, ipak, dođe na određenom području potrebno je krčiti i spaljivati obolele priraste i njihove domaćine i preduzeti kompletne preventivne mere zaštite (zdrav sadni materijal, pravovremena obrada i drugo).

Od hemijskih sredstava primenjuju se preventivno sredstva na bazi bakra, kao i sistemici na bazi fosetil-aluminijuma, i baktericidi na bazi flumekvina. Poslednjih godina dobre rezultate daju preparati na bazi čajnog drveta u kombinaciji sa D – aminokiselinama, kao i upotreba različitih kombinacija efektivnih mikroorganizama.

U svetu postoje određena iskustva u suzbijanju bakteriozne plamenjače i drugih bakterioznih oboljenja antibioticima. Međutim, ovakav način lečenja biljnih bolesti izaziva velike polemike i kritike lekara, veterinara i toksikologa, zbog realnog straha od pojave rezistentnosti patogena uopšte, dakle i onih koje napadaju ljude i domaće životinje.

Sve veći problem proizvođačima predstavlja i invazivna, višegodišnja korovska vrsta sa izrazito snažnim korenom pod imenom vinobojka (Phytolacca americana). Korov je prepoznatljivog izgleda, nalikuje biljci duvana, raste do 150 cm u visinu, obrazuje grozdaste cvasti i produkuje obilje plodova koji su primamljivi pticama, tako da se i na taj način intenzivno širi. Do pojave u ariljskom malinogorju došlo je sa kupovinom stajnjaka iz Stiga i Braničeva. U budućnosti može predstavljati još veći problem zbog činjenice da se u zoni reda ne može suzbijati nijednim poznatim herbicidom.

Poslednjih 15-ak godina sortna struktura značajno izmenjena

Kada bi u Francuskoj, kao što je kod nas slučaj sa malinom, neko pokrenuo pitanje izmene sortimenta vinove loze u nekom od njihovih vinogorja bez odgovarajuće analize i kompletno naučno i stručno verifikovanog odgovora, bio bi u pitanju opstanak Vlade ove zemlje. Pored toga treba napomenuti da svaka zemlja u kojoj malina ima ulogu, makar približno koliku ova voćna vrsta ima za ekonomiju naše zemlje, ne postoji šarenilo sortimenta. U Čileu je sa 80% zastupljena sorta Heritidž, 10 do 12 % Miker, 3% Čilivok a sve druge sorte u iznosu do 5%. Slično je i u Poljskoj i drugim zemljama. U Srbiji je je još uvek dominantno zastupljen Vilamet. ali je poslednjih 15-ak godina sortna struktura značajno izmenjena pa su svoje mesto u zasadima našle i neke sorte koje ni približno ne zadovoljavaju kriterijume naših tradicionalnih kupaca.

Napomenuo bih da nam je devedesetih godina prošlog veka veliki problem napravio zaraženi sadni materijal sorte Miker, poreklom iz Francuske i Amerike. Zbog toga je do izostanka adekvatnog prinosa, komplikovane tehnologije održavanja, povećane potrebe za ljudskim radom i na kraju propadanja zasada podignutih sa takvim materijalom, pa su proizvođači za duže vreme eliminisali Miker iz svojih zasada. A da je reč o kvalitetnoj i veoma rodnoj sorti potvrđuju primeri iz nekih novijih malinogorja kao što je područje Sirinićke Župe na Kosovu i Metohiji. Pojedini otkupljivači iz Zapadne Srbije su upućeni i imali su priliku da se uvere da proizvođači maline iz Štrpca i okoline uz ograničenu primenu hemijskih sredstava bez problema postižu prinose od preko 30, pa čak i 35 tona po hektaru i za koju kažu da je najkvalitetnija malina na svetu!

Što se tiče tržišta smrznute robe, tu su naši kupci rekli svoje. Neprikosnoveno mesto u pogledu tehnoloških svojstava imaju Vilamet, pre svega za tržište Nemačke i Skandinavije i Miker za tržište Francuske, SAD-a i Japana. Naravno da treba pratiti trendove na sve zahtevnijem svetskom tržištu, posebno tržištu svežih plodova koje je specifično ali istovremeno i ekonomski veoma značajno a za tu namenu se kod nas gaje Enrosadira, Del niva i druge.

Foto: AdobeStock