Приликом бербе шљиве треба имати у виду да се убрани плодови не могу дуго чувати. Због тога овај посао ваља обавити на време и правилно. Незрели плодови су обично још ситни, слабо обојени, кисели и неукусни, док код касно убраних је израженије труљење и појава болести. Оптималан моменат бербе зависи од намене плодова.
Потпуно зреле шљиве имају највише шећера и дају највише ракије с богатом и карактеристичном аромом и најквалитетније слатке прерађевине. Такви плодови се препознају по томе што имају лагано смежурану покожицу око петељке, месо им је тамножуте боје и мало смеђе око коштице. Лако се одвајају од петељке и трешењем грана или целог стабла лако отпадају с дрвета. Шљиве намњене за свежу потрошњу, прераду у компот и слатко беру се нешто раније.
Шљиву не треба брати по влажном и кишовитом, већ по сувом и лепом времену. Најбоље је да се ради ујутро када спадне роса и током поподнева пошто прође најтоплији део дана. У сваком случају овај посао треба завршити пре појаве прве слане. Берба се обавља ручно или трешењем. Ручно се беру плодови намењени за употребу у свежем стању, што је најквалитетнији, али и најскупљи вид бербе. Том приликом води се рачуна да се сачува петељка и на покожици воштана превлака тзв. пепељак. Амбалажа за бербу и транспорт требало би да буде сува, лака, чврста и отпорна на влагу. Пре транспорта урбане шљиве чувају се у хладовини, да не би дошло до њиховог прегревања и превирања.
Трешењем се беру плодови који ће се користити за прераду. То се може радити механички, ручно или специјалним машинама тресачима. Не препоручује се млаћење грана моткама, јер се тако оштећују плодови, пупољци, гране и гранчице. У таквим условима може се умањити родност стабала за следећу годину. Они који се определе за овакав вид бербе прво треба да покосе траву испод стабала, а потом да испод њих подметну неко платно или најлон.