Насловна АРХИВА ПЧЕЛЕ И ЗИМА: Повећан утрошак хране

ПЧЕЛЕ И ЗИМА: Повећан утрошак хране

151
Фото: Pixabay

Друштва средње јачине у првој половини зиме утроше 20-25 грама меда дневно и створе 3,3-4,4 килокалорије топлоте на сат. Од фебруара, када се појављује легло, потрошња хране се приближно удвостручи. Укупне потребе током зиме зависе од дужине и услова пре зимљавања.

У северном делу земље пчеле утроше 8-10, а у јужним 6-8 килограма меда по заједници. Друштва у зимовницима искористе нешто мање хране него она напољу. После првог прочисног лета, потрошња се нагло повећава, јер је неопходно одржавање високе температуре у гнезду за одгајање легла.

Утрошак меда и полена зависи од снаге заједнице. С повећањем снаге потрошња хране у целини се повећава, али се смањује када се рачуна по килограму пчела. Залихе меда припремају се не само за презимљавање, него и за живот пчела током јесени и пролећа, све до значајнијег медобрања. За све то време, у централним и северним деловима земље треба обезбедити око 25 килограма меда, а у јужним 45 килограма мање.

Зими се пчеле хране медом, не излучујући измет, који се накупља у задњем цреву. У децембру има око 18, јануару 20 и у фебруару 24 милиграма измета. Пчела може да задржи и до 40 милиграма, што је скоро половина њене телесне масе. При даљем повећању количине, ако не могу да излете, одвајају се од клубета и празне по зидовима кошнице, саћу и полетаљци у близини лета. Због пролива многе угину, заједница слаби и може да пропадне.

Ако се хране квалитетним медом, пролив се појављује само када је једу сувише. То се догађа при узнемиравању и губитку матице. У нормалним условима презимљавања количина измета до пролећа не прелази 36 милиграма и пролива нема. Посебно су штетне примесе медљиковца у храни. У задњем цреву пчела увек се налази фермент каталаза, чија је активност повезана с изметом напуњеног црева. Међутим, утврђено је да активност каталазе зависи и од расе пчела.

Друштва се зими могу хранити само течним медом. Ако се у ћелијама налази кристалисан, пчеле ће угинути. Зато за зимску храну не треба остављати врсте меда подложне кристализацији, пре свега од уљане репице и сличних биљака. Донедавно се сматрало да је у зимском периоду пчелама неопходан само мед. Међутим, ако нема залиха перге (полена), зимују лошије, а током пролећа ослабе. Перга је драгоцена у рано пролеће за обнову садржаја беланчевина, масти и других материја, којих нема у меду или их је веома мало, а неопходне су за животну активност пчела. Од фебруара полен се употребљава за одгајање ларви, па треба настојати да се налази у гнездима свих заједница.

Током сезоне, када се одгаја легло, пчелиње друштво одржава стабилну температуру око 35 степени. У деловима кошнице без легла температура умногоме зависи од спољних услова. Зими, ван клубета, уз зидове кошнице она може бити нижа него ван кошнице.

Када нема легла, у зимском клубету пчеле одржавају температуру око 20 степени. За то користе енергију која настаје трошењем резерви меда надомак зимског клубета. Да би се ова топлота одржала, радилице својим телима на ивици клубета образују неку врсту омотача, који има улогу изолатора. Унутар клубета налази се матица и највећи број пчела које се могу кретати и повремено измењивати места с онима у омотачу.

Зимско клубе није стабилно, већ се сакупља и шири, у зависности од спољашње температуре. Друштва с више пчела образју зимско клубе на температурама испод 10 степени. Слабије заједнице то чине на 12-13 степени. Да би пчелиње клубе опстало током зиме, мора се већим делом налазити на празном саћу, док је испод и изнад резерва меда доступна пчелама из омотача клубета.

Пчеле појединачно не могу опстати ван клубета, а ни ван кошнице, ако је температура у дужем периоду испод 12 степени. Истина, кратко могу да излећу и на нижим температурама, ако је сунчан дан. У том случају топлотни зраци се упијају у њихов хитински омотач и уз енергију која настаје сагоревањем меда у организму, омогућавају им лет.

Лети се смањује температура у леглу тако што радилице лепезањем на лету расхлађују кошницу. Исто чине и уношењем воде, коју депонују у виду капљица у ћелијама саћа. На овај начин везује се вишак топлоте и помоћу ваздушне струје, настале лепезањем пчела на лету кошнице, регулише се температура. У ову сврху пчеле користе и вишак воде из нектара, у време интензивне паше.

Добро јутро број 538 – Фебруар 2017.