Реакција људског организма који му је изложен зависи од осетљивости, количине отрова, односно броја убода и места озледе. Алергичне особе могу да имају тешке последице по здравље, чак им може бити угрожен живот.
Више од 98 одсто људи подноси убод пчела без последица по здравље, а свега два одсто је преосетљиво (алергично) на пчелињи отров. Особе које нису алергичне подносе и десетине убода, а реакције су само локалне. Међутим, ако их има више у једном дану, долази до опште реакције организма. Више од 300 убода може озбиљно да угрози здравље, па и живот, а више од 500 је смртоносно за већину људи.
Локална реакција је бол на месту убода и оток око ранице у пречнику 0,51 центиметар. Оток може бити проширен и на веће подручје. Општа реакција јавља се код алергичних особа, а код неалергичних само када је већи број убода. Долази до опште слабости, главобоље, честог мокрења, свраба, црвенила и осипа коже. Отичу лице, нарочито капци, усне и уши, отежано је дисање, притисак опада, пулс је убрзан и слаб. У најтежим случајевима долази до несвестице, колапса и шока. Ови симптоми у већини случајева настају постепено, а код веома алергичних особа јављају се брзо, понекад и драматично.
Пчелари се најчешће питају да ли се може пре убода утврдити алергија на пчелињи отров и на који начин је могуће смањити или отклонити осетљивост.
Алергија се доказује на више начина. Најчешће се примењује метода којом се у кожу унесе мала количина разблаженог отрова, очита локална реакција и особа означи као позитивна (алергична) или негативна (неалергична).
Други начин је да се узме мало крви и у лабораторији из узорка испита алергија на пчелињи отров. Може се радити и биолошка проба, тако што пчела убоде особу која се испитује, а жаока се вади након десетак секунди. То се понови следећег дана, али се жаока вади минут касније. Ако је реакција уобичајена, сматра се да особа није алергична. Ово треба радити у здравственој установи, да се у случају јаке реакције може интервенисати.
Поуздана мера заштите је постављање пчелињака на место на којем пчеле неће бити узнемираване, даље од саобраћајница и стамбених објеката. Пчелар и друге особе треба да имају заштитну опрему. Приликом рада пожељно је што мање узнемиравање пчела, а селидба кошница мора бити опрезна. Неопходно је поседовање приручних лекова и, наравно, не боравити сам на пчелињаку.
Прва помоћ се мора што пре указати. Одмах се извади жаока и тиме спречи истицање отрова из кесице уз жаоку. Са стране се загребе оштрим предметом или ноктом, а место убода премаже алкохолом, сирћетом, медом, прополисом, белим или црним луком, боквицом. Стави се и хладан облог од леда.
ОБАВЕЗНА ЈЕ ЗАШТИТНА ОДЕЋА
Приликом убода у језик или ждрело, жаока се вади и ставља лед у уста, а може и наквашена кухињска со која ће „извући“ течност и успорити настанак отока. Иначе, оток може довести до гушења. Ако је дошло до убода у око, после вађења жаоке ставља се хладан облог и особа брзо одводи до лекара.
У случају појаве знакова алергије, одмах треба дати лекове, који се морају налазити на пчелињаку. Особу што пре треба одвести до најближе здравствене установе, у којој ће се применити антиалергијска терапија.
Добро јутро број 539 – Март 2017.
