Ливадски шампињони су овог пролећа у нововарошком крају родили као ретко када. Гурмани су уживали јер за ову печурку кажу да је права посластица.
-За мене је равна месу. Од рудњаче, како је још неки зову, могу се спремити разне ђаконије, па доста остављам у замрзивач како би је имао на трпези током целе године. Ливадске шампињоне као и друге печурке берем искључиво за своје потребе, а нешто поклоним и пријатељима – каже за „Добро јутро“ Дејан Романдић из Дражевића код Нове Вароши.
Кишно пролеће погодовало је печуркама. У шумама и на пропланцима Златара, Муртенице и других старовлашких планина где влада сурова клима, пролетос је имало доста и смрчка. Ових дана кренули су и лисичарка и вргањ који се уз смрчак једино откупљују у овом крају.
После дугих киша коначно је угрејало и сунце, па љубитељи гљива и берачи задовољно трљају руке. Смена кише и сунца су оно што печурке воле због чега се очекује рекордан род.
-Коначно је огрејало, што ће утицати и на квалитет и на род јер не каже се узалуд – расте као печурка после кише. Печурка је ове године иначе крупна и екстра квалитета, али је морала брзо да се бере јер су је због велике влаге брзо нападали црви и друге штеточине– каже Романдић.
Жељко Дулановић
(Фотографије: Дејан Романдић)
