Насловна ТЕМЕ ЗДРАВА ХРАНА ПОЧЕЛА „БЕРБА“ ДИВЉЕГ БЕЛОГ ЛУКА: Сремуш здраве крепи и болесне лечи

ПОЧЕЛА „БЕРБА“ ДИВЉЕГ БЕЛОГ ЛУКА: Сремуш здраве крепи и болесне лечи

595
My local nature reserve, although small, is packed with spring flowers which are always a challenge to photograph. This isolated clump of wild garlic that had escaped the dog walkers trampling provided a good subject. (Focus stacked and blended for the highlights so took a bit of work in post production). Some mist would have been nice though - perhaps next year :)

Биљка сремуш (Allium ursinum), у народу позната и као дивљи бели лук, медвеђи бели лук, шумски лук, углавном расте у вишим планинским пределима, међутим, све је више људи који га гаје и у баштама. Препознатљив је по јакој ароми и љуткастом укусу. Бере се од марта до маја, све док не почне да цвета, па су у том времену шуме и пропланци пуни берача.

Пише: Светлана Мујановић

У шумама се лако проналази, али током бербе треба бити пажљив. Наиме, веома је сличан украсној биљци ђурђевку који је отрован па би „бркање лончића“ могло да буде кобно, чак и смртоносно. Изгледом, сремуш подсећа и на мразовац и чемерику, који такође могу да изазову тровање. Препознаћете га уз помоћ једноставног теста. Ако замирише на бели лук, кад листове протрљате међу прстима – то је сремуш. Мразовац расте искључиво у јесен и на ливадама, па берачи не би требало да их помешају.

Листове берите пажљиво, сеците маказама или ножем, не уништавајте читаву биљку – требаће и вама и другим биљоберима и нередних година.

Луковица из шуме и осунчано, влажно место у башти

Ова самоникла шумска биљка прави је дар природе, вишенаменске употребе. Користи се као храна, лек и зачин. У рано пролеће беру се листови и користе у исхрани и за припрему разних тинктура, од априла до јуна сакупљају се луковице и млади листови, а у августу само луковице. Легенда, по којој је назван медвеђим белим луком, каже да у рано пролеће медведи, после буђења из зимског сна, најчешће једу луковице ове биљке коју налазе у шуми, јер им оне дају све потребне нутријенте, како би брже повратили снагу после „зимске дијете“. Кад на медведе делује овако, замислите тек какве добробити сремуш има на људски организам.

До пре само неколико година био је искључиво дивља биљка, становник шума и прилика да вредни сакупљачи лековитог биља зараде прве паре. Наиме, сремуш није погодан за сушење, користи се само свеж, или у разним приправцима.

Међутим, развојем свести о могућности „припитомљавања“ разних дивљих популација тако што ће се „имитирати природа“, па им се у баштама направе услови које имају у шуми, и ова биљка је почела да се гаји. Све више је башта у којима се, у неком скривеном кутку, у пролеће зазелени и сремуш. Размножава се најчешће луковицама које се из шуме пресаде у неко скривено осунчано „ћоше“, где има довољно влаге и где је земљиште добро дренирано.

Прија му влажно, али не и забарено земљиште, и да током зиме буде ушушкан у „шумску стељу“, коју на окућници чине листови воћака, украсног листопадног дрвећа, поврћа… У природи се размножава и семеном у пролеће, али на окућницама то тешко може да успе. У већ укорењеном и разбокореном усеву, то може да се деси. Лети га треба заливати, као и поврће, а прихрана није неопходна ако се редовно ушушкава у органске остатке.

Моћни чистач организма

Осим поменутих имена, за сремуш се често користи и назив „убица отрова“, а све због невероватне моћи чишћења организма, пре свега система за варење, крви, жучи, јетре… Нутриционисти препоручују сремуш као обавезан додатак исхрани, посебно почетком пролећа, када му је и сезона, како би се организам очистио од свих токсина који су се током зиме накупили у нашем телу. Његови састојци везују отрове и масноће из крвних судова, црева и желуца… и избацују их из организма. Свако ко га у сезони једе свакодневно, лакше подноси пролећни умор. Сремуш се од давнина сматра изузетно лековитом биљком, па тако влада мишљење да би људи били потпуно здрави када би га јели сваки дан. Биохемичари чак тврде да је здравији и од белог лука, а и мирише као он, јер дивљи лук подмлађује крвне судове и чини их еластичним.

Сремуш чисти јетру, бубреге, црева и жучну кесу. Дивљи бели лук има велику улогу и у лечењу инфекција горњих дисајних путева због антибиотских способности, чисти слуз из плућа, а његова највећа предност у поређењу с антибиотицима, јесте да садржи етарско уље с алицином и сулфатним једињењима, на које вируси и бактерију не могу да стекну отпорност.

Богат је витаминима А, Б1, Б2, ниацином, фолном киселином и витамином Ц, којег има 14 пута више него лимун, више у листовима него у луковици, Садржи и сумпор, магнезијум, манган, гвожђе, богат је и етарским уљима, вредним минералним солима, шећером, каротеном… Јако дејство има и на цревне паразите и спречава упале слузокоже црева, снижава висок крвни притисак, спречава појаву атеросклерозе, односно, повољно делује на цео кардиоваскуларни систем. Уз помоћ сремуша могуће је отклонити главобољу и несаницу и олакшати дисање код бронхитиса. Делује антибактеријски и помаже да ране брже зарастају.

Кувањем, замрзавањем и сушењем губи лековитост

На трпези се медвеђи лук може наћи у облику салате, самостално или као додатак зеленој или купус салати. Можете га додати и у чорбе, сосове, на крају кувања као исецкан и свеж, а посебан укус даће свим врстама тестенина. Препоручује се да се једе свеж, јер термичком обрадом, као и замрзавањем и сушењем, губи лековита својства. Од сремуша може да се направи и врло једноставан, а укусан намаз за доручак или вечеру. Листове исецкајте што ситније и додајте их у крем или испасирани старији сир, мало посолите и добићете веома укусан и здрав домаћи намаз.

You need to be logged in to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us