Пише: Биљана Ненковић
Орах је цењен на нашим просторима, често се користи у исхрани и сматра се једном од најстаријих намирница. Растао је као дивљи у ораховим шумама. Његово порекло није прецизно увтрђено, али се претпоставља да потиче из Азије. Има константно високу цену и продајом се може остварити добар приход.
Сакуљање ораха обавља се у септембру и октобру, а њихова зрелост се препознаје по прскању зеленог омотача или клепине. Код недозрелих плодова клепина се тешко скида, те бербу треба обавити у неколико наврата. Језгро прерано обраног ораха се смежура и поцрни.
Повољни агроклиматски услови за узгој
Србија има повољне агроклиматске услове за узгајање ораха, али се о њему спорадично говори. У нашој земљи расте и рађа око два милиона стабала. Иако је Србија са својих 24.000 тона производње ораха пета у Европи, та количина и квалитет не задовољавају ни половину домаће потражње. Зато стручњаци саветују подизање плодоноснијих засада, као што су чендлер и лара.
– Те сорте би омогућиле производњу за наше тржиште, па чак и за извоз. Орах не би требало и даље да буде само једно стабло око куће, већ озбиљна комерцијална производња. Места на међународном тржишту има – каже саветодавка за воћарство из Крагујевца др агрономије Виолета Петровић Луковић.
Разлог због кога у Србији нема довољно ораха јесу стари засади и сорте мање родности, са ситним језгром. Првенствено треба поправити сортимент и упустити се у професионално гајење.
Када је језгро зрело и како сачувати обране плодове прочитајте у наставку текста.
