Насловна ВЕСТИ Последице претеране употребе азота у исхрани поврћа

Последице претеране употребе азота у исхрани поврћа

29

Једнострана преобилна исхрана азотом доводи до релативног недостатка фосфора, калијума, бора, цинка. Уколико је још праћена и довољном количином воде,  долази до убрзаног пораста вегетативних органа на штету приноса плодова.

Биљке са оваквом исхраном касније почињу плодоношење, на њима су листови велики услед споре разградње хлорофора, тамнозелени, дебљи, добро хидратисани. Услед поремећеног односа угљених хидрата и протеина у корист других, ћелије плодова имају већу запремину и стварају мекано, сунђерасто ткиво, због чега лако подлежу инфекцији, а такође имају лошији укус и квалитет, чување је краће а губици при чувању су већи. Плодови су мали и слабо обојени, карактеристична боја плодова се касније образује, због споријег разлагања хлорофила, а сазревање плодова касни.

Због повећане осетљивости неких повртарских врста на ниске температуре, претерана исхрана азотом може да има веома штетне последице, посебно у расадничарској производњи. Kоренов систем биљака обилно снабдевених азотом је плитак, због чега су такве биљке мање отпорне према земљишној суши. Вишак азота неповољно утиче на отпорност биљака према високим температурама и болестима.

Неповољно дејство вишка азота на киселим земљиштима може да се ублажи повећањем pH вредности земљишта до близу неутралне реакције, као и обилним ђубрењем калијумом. Претерана употреба азота не само што често није економски оправдана, него може да доведе и до загађења средине нитратима и погоршања биолошке вредности производа, због чега при утврђивању потребне дозе азота треба строго водити рачуна како о потребама биљака у азоту, тако и о залихама азота у земљишту.

Обилна исхрана азотом, посебно у неповољним условима за њихову редукцију као што су недовољна осветљеност, недостатак влаге и др., доводи до његовог накупљања у биљкама. А висок садржај нитрата у храни делује токсично. Високе количине азотних минералних ђубрива најчешћи су узрочник накупљања нитрата у поврћу, који осим неповољног дејства на здравље људи и животиња, негативно делују на квалитет поврћа.

Посебно много нитрата сакупљају зелена салата, спанаћ, цвекла, ротква, келераба, блитва, нешто мање мрква, купусњаче, боранија, а најмање парадајз, паприка, краставац, броколи, карфиол, бели и црни лук, али, између сорти постоје велике разлике. Највише нитрата у просеку поврће садржи у јутарњим часовима, а најмање после подне.

Примену азотних ђубрива треба прилагодити хемијским карактеристикама земљишта и врсти поврћа која се производи. Ниво обезбеђености поврћа азотом може донекле да се оцени на основу боје листова и пораста, а тачније на бази садржаја азота у листовима и у земљишту.

Пише:Славица Kоџопељић дипл.инж.ратарства, ПССС Зајечар Агрознање доо Зајечар

Фото: Pixabay