Од Ваљева према Осечини, на неких девет километара налази се село Причевић и у њему, сада већ чувена, Ђедина воденица. Не, није она стара вековима да би се дулунге на њој мењале, нити је поточара – ради на струју, позната је и ја је памтим по нечем сасвим другом. У њој је оно најбоље што једно село може да да, највредније. Воденичар Драган. И не било какав, већ поштен, вредан, воденичар који верује у људе и њихово поштење. Зато је код њега брашно раздељено у пакете од по три, два килограма и кило, означено које је које и код сваког стављена цена. Воденица је отворена по цео дан сваки дан у години, а кад воденичар није ту, слободно уђете, узмете брашно које желите, оставите новац у каси у централном делу, има увек и за кусур, и изађете као да вас је он услужио. Е, то је куповина „на поверење“. И никада, али никада се крађа није десила, због тога на уласку у објекат стоји натпис „Поштење и поверење живе у воденици“.
Текст: З.Д.
