Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ Povrtarstvo pred velim dilemama

Povrtarstvo pred velim dilemama

1088

Od 2002 do danas održana su 23 savetovanja, brojni skupovi u širokoj proizvodnoj praksi i izdato je 56 brojeva časopisa. Tim podacima započelo je današnje savetovanje čiji je organizator Vojvođansko društvo povrtara zajedno sa akademijskim odborom za selo Srpske akademije nauka i Master centrom novosadskog sajma. Plan društva je, kako je istakao profesor Ilin, da ovako nastave u cilju unapređenja povrtarske proizvodnje.

Zašto je baš ovaj cilj istakao profesor Ilin?

– Iz prostog razloga što smo svedoci da sve veći broj malih proizvođača ne može pod ovim uslovima, ove agrarne politike da opstane na tržištu sa sopstvenom proizvodnjom i veliki broj njih napušta ovu proizvodnju i seli se u ratarstvo. Značajnih problema imaju i srednji zbog ekstremno skupog potrošnog i repro materijala. Ali ne samo skupog potrošnog i repro materijala, pre svega goriva, gasa, energenata, nego i sve skuplje žive radne snage, gde iste nema ni za lek. Nema radnika mladih i srednjih godina – ističe profesor Ilin, i jedinu srećnu okolnost vidi u tome da veliki – zadruge, firme, rastu na račun malih i srednjih, želeći im ujedno da izdrže izuzetno skupu proizvodnju na parcelama.

Cena po kilogramu gotovog proizvoda košta od 7-8 pa do preko 40 evro centi, zavisno od biljne vrste. Ovoj maksimalnoj ceni treba dodati još toliko za skladištenje i čuvanje, pre svega zbog skupe energije, manipulacije, radne snage za pakovanje, kalibriranje i distribuciju.

– Ako se najintenzivnije grane u skoroj budućnosti ne podrže, to je pre svega povrtarstvo, voćarstvo i hortikultura, ne piše se ovoj proizvodnji dobro. Ovo ističem jer svaka ozbiljna država u prvom redu nastoji da obezbedi prehrambenu sigurnost u svim proizvodima. Stočari i ratari već imaju ozbiljnih problema. A sad su počele i najintenzivnije grane biljne proizvodnje, kao što je povrtarstvo i voćarstvo, da  osećaju pritisak – upozorava profesor, koji očekuje promene u agrarnoj politici uz mogućnost subvencionisanja zadruga, kompanija, firmi, profesionalnih proizvođača svih kategorija.

– Malima, od hektar, dva- tri, u ratarsko-povrtarskom plodoredu savetujem da organizuju sopstvene zadruge po modelu kooperativa u Evropskoj uniji. Tamo svaka kooperativa ima po 3 hiljade članova, po 1 hektar to je 3 hiljade hektara. Na toj površini vi možete da rasporedite 30 vrsta povrća, odabranih, adaptibilnih standarnih sorti – savetuje Ilin naglašavajući da tako imate horizontalnu povezanost, ali ostvarujete i vertikalnu, pa se ne pojavljujete kao pojedinac na zelenoj pijaci gde će se prodati 50-100-150 kg povrća dnevno, nego ćete kao celina imati mogućnost da birate tržišta po modelu Italije, Španije, Holandije.

– Ne treba da izmislimo ništa novo, već da primenimo postojeće kako bi povrtarstvo i dalje napredovalo – kaže profesor Ilin, napominjući da po statistici mi i pored svih problema prizvedemo duplo od naših potreba.

– Svi smo se usredsredili samo na papriku, crni luk, eventualno krompir, kupus, neke manje kupusnjače više za preradu, umesto da u svojoj proizvodnji imamo one koje drugi ne proizvode i za kojima onda tražnja mora da raste i to ne samo ovde nego i u izvozu. Dobro ide prerađeno povrće, pre svega sušeno i dehidrirano, a zatim povrće u hladnoj i toploj preradi. Na kraju su nešto manje količine biofermentisanog, to je na nivou 6 hiljada tona godišnje, što nije beznačajno, gde uglavnom  dominira kiseli kupus – a kako rešiti probleme, po profesoru je najlakše upotrebom novih tehnologija. .

– Za početak značajna je priča upotrebe nove tehnologije u primeni dronova, biostimulatora, odnosno bioagensa. Zbog poplave biohormonskih preparata na tržištu zajedno smo naučili koja je fiziološka uloga istih i kako oni mogu da utiču na smanjenje abiotičkog stresa. Značajna je biološka zaštita kako u integralnom tako i u organskom konceptu – osim zaštite potrebno je po profesoru Ilinu obratiti pažnju i na rezistentnost korova, za koje je pravi odgovor samo brzo delovanje. A kako dalje, na to pitanje odgovor zna struka, a nadamo se i nadležne slube i institucije.