Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ Повртарство пред велим дилемама

Повртарство пред велим дилемама

456

Од 2002 до данас одржана су 23 саветовања, бројни скупови у широкој производној пракси и издато је 56 бројева часописа. Тим подацима започело је данашње саветовање чији је организатор Војвођанско друштво повртара заједно са академијским одбором за село Српске академије наука и Мастер центром новосадског сајма. План друштва је, како је истакао професор Илин, да овако наставе у циљу унапређења повртарске производње.

Зашто је баш овај циљ истакао професор Илин?

– Из простог разлога што смо сведоци да све већи број малих произвођача не може под овим условима, ове аграрне политике да опстане на тржишту са сопственом производњом и велики број њих напушта ову производњу и сели се у ратарство. Значајних проблема имају и средњи због екстремно скупог потрошног и репро материјала. Али не само скупог потрошног и репро материјала, пре свега горива, гаса, енергената, него и све скупље живе радне снаге, где исте нема ни за лек. Нема радника младих и средњих година – истиче професор Илин, и једину срећну околност види у томе да велики – задруге, фирме, расту на рачун малих и средњих, желећи им уједно да издрже изузетно скупу производњу на парцелама.

Цена по килограму готовог производа кошта од 7-8 па до преко 40 евро центи, зависно од биљне врсте. Овој максималној цени треба додати још толико за складиштење и чување, пре свега због скупе енергије, манипулације, радне снаге за паковање, калибрирање и дистрибуцију.

– Ако се најинтензивније гране у скорој будућности не подрже, то је пре свега повртарство, воћарство и хортикултура, не пише се овој производњи добро. Ово истичем јер свака озбиљна држава у првом реду настоји да обезбеди прехрамбену сигурност у свим производима. Сточари и ратари већ имају озбиљних проблема. А сад су почеле и најинтензивније гране биљне производње, као што је повртарство и воћарство, да  осећају притисак – упозорава професор, који очекује промене у аграрној политици уз могућност субвенционисања задруга, компанија, фирми, професионалних произвођача свих категорија.

– Малима, од хектар, два- три, у ратарско-повртарском плодореду саветујем да организују сопствене задруге по моделу кооператива у Европској унији. Тамо свака кооператива има по 3 хиљаде чланова, по 1 хектар то је 3 хиљаде хектара. На тој површини ви можете да распоредите 30 врста поврћа, одабраних, адаптибилних стандарних сорти – саветује Илин наглашавајући да тако имате хоризонталну повезаност, али остварујете и вертикалну, па се не појављујете као појединац на зеленој пијаци где ће се продати 50-100-150 кг поврћа дневно, него ћете као целина имати могућност да бирате тржишта по моделу Италије, Шпаније, Холандије.

– Не треба да измислимо ништа ново, већ да применимо постојеће како би повртарство и даље напредовало – каже професор Илин, напомињући да по статистици ми и поред свих проблема призведемо дупло од наших потреба.

– Сви смо се усредсредили само на паприку, црни лук, евентуално кромпир, купус, неке мање купусњаче више за прераду, уместо да у својој производњи имамо оне које други не производе и за којима онда тражња мора да расте и то не само овде него и у извозу. Добро иде прерађено поврће, пре свега сушено и дехидрирано, а затим поврће у хладној и топлој преради. На крају су нешто мање количине биоферментисаног, то је на нивоу 6 хиљада тона годишње, што није безначајно, где углавном  доминира кисели купус – а како решити проблеме, по професору је најлакше употребом нових технологија. .

– За почетак значајна је прича употребе нове технологије у примени дронова, биостимулатора, односно биоагенса. Због поплаве биохормонских препарата на тржишту заједно смо научили која је физиолошка улога истих и како они могу да утичу на смањење абиотичког стреса. Значајна је биолошка заштита како у интегралном тако и у органском концепту – осим заштите потребно је по професору Илину обратити пажњу и на резистентност корова, за које је прави одговор само брзо деловање. А како даље, на то питање одговор зна струка, а надамо се и надлежне слубе и институције.