Насловна ВЕСТИ Прасићи из увоза 30 одсто јефтинији од наших – Прети нам несташица...

Прасићи из увоза 30 одсто јефтинији од наших – Прети нам несташица меса

19

Произвођачи свиња у Србији већ неко време муче муку са ценама увозне конкуренције. Међутим, у 2022. могао би да се појави још један проблем – несташица свињског домаћег меса.  Да ли ће нижа цена прасади из увоза покварити рачуницу домаћим произвођачима? Ево шта нам отркива један товљач свиња.

Управо о овој теми разговарали смо са једним товљачем свиња – Милованом Игњатовићем.

„Највећи проблем је што прасад заправо стиже из Данске.“, започео је Милован. Наиме, иако постоје гласине да прасад која се сада налази у Србији долази из Немачке и Аустрије, Милован нам открива да све заправо долази из Данске.

У питању је држава која је, гледано у односу на број својих становника, највећи произвођач свињског меса на свету. Велики број становника се бави искључиво овом делатношћу и тренутно имају 25 милиона свиња, а продају чак 10 милиона прасади.

Тренутно је у Данској цена по прасету од 18е до 20е, плус бонус који подразумева трошкове извозника и износи од 13е до 18е. А у периоду фебруара и марта 2022. очекују раст цене и то на 100е по комаду.

„Ми не можемо да произведемо прасе по цени као у Данској јер имамо немодификовану сојину сачму и немодификоване житарице које су око 3 пута скупље од генетски модификованих култура.“, објашњава Милован.

Немачка и друге земље имају генетски модификоване производе у исхрани животиња, а самим тим и јефтинију производњу. На све то, произвођачи у Србији истичу да немају довољно помоћи од државе.

У Србији је производња свиња сведена готово искључиво на веће системе, малих произвођача скоро уопште нема. Уз то, крмаче у нашим системима не дају више од 25 прасади по крмачи. То је знатно мање од система у Баварској где се произведе 38 – 40 товљеника по једној крмачи.

Када се сви рачуни сведу, српски произвођач прасади је на губитку за свако прасе које прода испод 260 динара. Иствремено, цена прасади из увоза је 30% нижа од домаће производње, што ствара конкуренцију са којом је тешко изборити се.

Овде је потребно додати и то да су инпути за сточну храну скупи и имаће високу цену барем још годину дана. Такође, Милован је истакао и проблеме око дизања кредита за потребе производње. Као и то што не постоји удружење које би стало „иза њега“ и других произвођача.

За крај, Милован је поделио своје страхове у вези увоза прасади:

„Уколико се афричка куга прошири по Немачкој и затвори се гранични прелаз Батровци преко којег прасад стиже, у Србији неће бити прасета за 500, 1000 ни 2000 динара. У недостатку меса, цена би могла да достигне и 5000 динара.“

Закључак који се изводи је уколико се афричка куга прошири по Немачкој, могуће је да ћемо бити приморани да увозимо месо сумњивог квалитета из других држава или га уопште неће бити за нас.

Извор: Агромедиа