Једна од истакнутих особености пољопривреде на нашим просторима, а и привреде у целини, јесте премала продуктивност, због чега је производња прескупа, а произвођачи не остварују довољан доходак. Како развити модерну индустрију и створити нове, савремене пољопривреднике тако да то занимање буде атрактивно за младе људе, питање је на које је покушао да пружи одговор др Бранимир Кампл посматрајући окружење и нас.
– Хрватску привреду, и после 25 година раскида са социјализмом, у знатној мери обележава начин пословања својствен нетржишној привреди. Број модерних, тржишно оријентисаних предузећа, конкурентних на светском тржишту, релативно је мали – каже др Кампл, истичући да у Хрватској, упркос чланству у Европског унији, с великим и снажно развијеним тржиштем и преко 500 милиона потрошача, бројна предузећа размишљају искључиво локално, повећавајући капацитете у региону, водећи се крилатицом “боље први у селу, него задњи у граду”.
-Због тога је производ прескуп, није на тржишту конкурентан, а предузећа не остварују довољан доходак за покривања свих трошкова и акумулацију.
Сто педесет крава на сто хектара
У Хрватској је до 2008. године био на снази Оперативни програм развоја говедарске производње, у оквиру којега је настало више десетака релативно модерних фарми.Ове мере, упркос великим издвојеним средствима, нису довољно успешне, каже др Кампл, истичући да од свих фарми, изграђених у оквиру Оперативног програма, само четвртина функционише као профитабилно предузеће.
– Треба поставити конкретан циљ – а то је развити модерну, технолошки развијену и профитабилну индустрију млека. За то је потребно одабрати прикладан технолошки образац млечног говедарства, ефикасно улагање новца за инвестиције и подстицаје. Стручњаци предлажу да образац буде високо технолошки конципирана фарма са 150 крава, на 100ха земљишта, уз производњу од 9.000 до 10.000 литара, у власништву и обради ОПГ-а, и оптимални број запослених. У првој фази требало би изградити 100 таквих фарми, што би коштало између 0,9 до 1,5 милиона евра по фарми, односно укупно 150 милиона евра. Овакве фарме захтевају и адекватно наводњавање ратарских површина ради сигурности и максимизирања производње квалитетног основног оброка, као и аутоматизовану прорачунату и прецизно храњење уз помоће самоходне ТМР мешалице. Такође, погодна је и аузоматизована роботска мужња, као и комплетно софтверско управљање производним процесима, рана дијагностика здравствених поремећаја, контрола квалитета млека и друго.
Остварењем овог краткорочног циља знатно би се ублажио велики дефицит овог производа на тржишту, и приближило би се постизању самодовољности, али и решењу дела демографских, социјалних и других проблема у руралном простору, закључује др Кампл, а овај систем развоја могао би се пренети и на друге државе у окружењу, са сличним проблемима, укључујући и Србију.
Слично је стање и у српској привреди, ако не и горе, јер Србија још увек чека пред вратима Европске уније, које би јој, ако ништа друго, донеле обавезу правног и систематског уређивања односа унутар ове важне гране привреде. Број предузећа која су оријентисана ка тржишном начину пословања, и ка улагању у повећање ефикасности и продуктивности, веома је мали, а подршка државе случајна, несистемска и без визије да се ухвати корак с најразвијенијим пољопривредним земљама у Европи.
Предуслов оживљавања руралног простора
-Треба створити и применити такве услове који ће омогућити профитабилну и конкурентну производњу, а то је могуће само развојем индустрије на најмодернијим технолошким основама, са знатним инвестицијама које су директно усмерене на остварење ових циљева.
У Хрватској је у 2015. години произведено 513.408 тона млека, што је за осам посто мање него годину дана раније, односно око 120кг по становнику. У истој години увезено је 113.502 тона млека, што чини 22% домаће производње. Према последњим подацима Републичког завода за статистику, у Србији има 431.290 музних крава на 155.829 фарми. Општи просек је 2,8 музних крава по фарми. Просечна производња млека по једној крави повећала се за 7,7 посто у односу на 2008. годину и последњих неколико година износи око 3.200 литара по крави, крећући се у распону од 2.050л млека по једном стаду крава које се не шаље даље у млекаре, до 8.200л на појединим фармама са више од 1.000 крава. На фармама са три до пет крава, које чине окосницу снабдевања млекара, просек је 2.900 литара. С оваквим просечним приносом по крави, Република Србија се налази испред других земаља кандидата за чланство у ЕУ, док је продуктивност, у поређењу са земљама чланицама ЕУ, знатно нижа.
Наравно да је Немачка пуно богатија и организованија земља, која има и дужу тржишну традицију пољопривредне производње, но разлика је ипак, успркос свему, драстична. Хрватски произвођач може једино конкурисати немачком произвођачу ако Хрватска развије снажну модерну индустрију млека, која ће омогућити озбиљну тржишну конкурентност, а тиме и сигурну позицију на тржишту, као и знатно већи доходак, мање физичког рада и виши животни стандард произвођача млека. Међутим, осим из ових, сасвим економских разлога, Хрватска мора развити снажну модерну индустрију млека и зато што је и то и предуслов економског оживљавања руралног простора, еколошког стандарда и других демографско – економских елемената. Шта је у протеклом раздобљу у окружењу стварно учињено у овој области?
И.Р.
Добро јутро број 574 – Фебруар 2020.
