Грађани све више воде рачуна о томе шта једу. Један од захтева је да у воћу и поврћу нема остатака пестицида, а то обезбеђује и биолошка мера заштите која подразумева коришћење живих организама – предатора. У развијеним земљама та се мера успешно спроводи деценијама, а овај вид заштите све је интересантнији и произвођачима у Србији.
Циљ сваког пољопривредника је да произведе што квалитетнији производ који ће лако наћи пут до купца. Осим што треба лепо да изгледају, парадајз, краставац, паприка, кајсија, бресква, морају да имају укус правог домаћег воћа или поврћа. А то је могуће постићи ако се користе биолошке мере заштите.
– Производња без биолошке заштите је незамислива. Поготово због најопасније штеточине у произодњи паприке, то је трипс. Са употребом пестицида не постижете никакве резултате јер је ова штеточина резистентна на све препарате који се користе у њеном сузбијању – каже Игор Васиљевић, шеф производње у „Зеленом хиту“.
Произвођачи кажу да је биолошка заштита једноставнија од употребе пестицида.
– Потребан је мониторинг клопкама да се види да ли се популација штеточина повећава и да ли треба убацивати предаторе. Колико ћете често убацивати предатора зависи од године до године. Када су велике врућине ту штеточине имају предност, њихова репродукција је далеко бржа – додаје Васиљевић.
Билошке мере заштите одавно се примењују у развијеним земљама. Један од највећих произвођача биолошких предатора налази се у Холандији, а њихови препарати проналазе пут до купаца широм Европе, Америке, Азије…
– У Србији произвођачи користе наше производе не само за органску већ и за конвенционалну производњу краставца, парадајза, боровнице. Бумбари се, рецимо, користе за опрашивање боровнице. Сада улазимо и у веће засаде као што су соја, кукуруз… У Бразилу се дроновима и хеликопретима распоређују инсекти по њивама – наводи Џонатан Коперт, директор Одељка за стоку Коперт корпорације.
Фармери врло брзо могу да савладају правила биолошке производње.
– Колико често се ова средства заштите купују, зависи од тога шта и колико производите. Веома је важно да се биолошка заштита набави довољно рано у сезони како би се на време применила. Пре него што инсекти дођу, како би предатори били спремни. Колико ће се користити зависи од климатских услова, топлоте, влаге… Важно је да фармере обучавамо како се правилно користи биолошка заштита – истиче Коперт.
Биолошка заштита понекад подразумева већа почетна улагања, али је зато крајња добит значајнија него при конвенционалној производњи.
– Да су фармери у прилици да бирају, они сигурно не би прихватили већа улагања. Дођу овде када хемијским начином не могу да контролишу одређене врсте. Онда схвате да је принос тридесетак процената виши кад нема токсичног ефекта који прати сваку хемијску супстанцу која се користи као пестицид. Ово је систем који омогућава већу продуктивност, веће приносе, бољи квалитет – наводи проф. др Небојша Момировић са Пољопривредног факултета Универзитета у Београду.
Готово сви велики произвођачи у Србији производе храну на начин на који се то ради у Европи.
– Кад је реч о мањим произвођачима, они још покушавају да на конвенционалан начин задовоље захтеве тржишта, али им је све теже да своје производе пласирају у малопродајне ланце јер су њихови стандарди данас високи. Они дозвољавају да се продају само воће и поврће са три активне материје и не више од 30 посто максимално дозвољене концентрације, а многи траже да остатака уопште нема – напомиње Момировић.
У овом тренутку, највише муке фармерима задаје смрдљиви мартин, јер још не постоји предатор који га сузбија. Добра вест је да би то ускоро могло да се промени.
Извор: РТС
Фото: Pixabay
