Пише: Леа Радловачки
Како је зими изузетно важно јачати имунитет храном, неопходно је пажљиво бирати шта ћемо и како уносити у организам. С обзиром на то да је сада период кад сезонском воћу није време, али га има на рафовима продавница и на пијаци, најсигурнија, па чак и здравија замена јесу суво и орашасто воће које се, свакако, може јести и током целе године. Реч је о два у потпуности различита производа, а оно што им је заједничко, због чега их сада и сврставамо у исту причу, јесу начини и разлози конзумирања, као и веома често међусобно комбиновање у исхрани.
Наиме, реч је о воћу које је мањих димензија, али садржи више калорија, те се препоручује унос мањих количина. Суво и орашасто воће можете купити дословно било где – у маркетима, на пијацама, као и у специјализованим продавницама здраве хране и то у било које доба године.
Мање воде, више калорија
Неки кажу да је сушење воћа тежња човека и његових предака да свеж плод дуже сачувају, а да не изгуби корисне састојке. А како му и сам назив каже, настаје сушењем зрелог воћа, односно, избацивањем веће количине воде, чак и до 90 одсто, те је мање атрактивног изгледа и има мање димензије од свежег. Поређења ради, за 450 грама сувог грожђа, потребно је 1,8 килограма свежег…
Сушење може да буде природним путем, односно уз помоћ сунца и ветра, или у сушарама. Међутим, то не значи да производи губе на хранљивим састојцима, напротив.
– Реч је о воћу које је најбоље конзумирати за прву јутарњу ужину, након доручка, а пре ручка, јер даје неопходну енергију за дневну динамику живота – појашњава специјалиста струковни нутрициониста дијететичар Каролина Петровић, додајући и да је суво воће добра алтернатива и замена за слаткише.
Суво воће је хиперкалорично, за разлику од свежег, па га здраве особе морају дозирати, особе на редукованим режимима исхране опрезно користити, а особе које имају шећерну болест треба да га искључе из употребе.
– Овако припремљено воће садржи обиље биљних влакана, па је препоручљиво код особа које пате од опстипације, те им утиче на убрзање перисталтике црева и успостављање редовне столице, а ту се посебно издвајају суве шљиве као природни диуретик – додаје Петровић.
Две порције сувог воћа на недељном нивоу сасвим су довољне за наш организам, али се количине ипак разликују у односу на индивидуалне потребе особе. С конзумирањем сувог воћа треба водити рачуна јер претерана количина доводи и до гојазности.
У здравственом смислу, суво воће је добро за особе које имају проблеме са цревима и бубрезима, пате од кардиоваскуларних обољења, а добро је и за прочишћавање жучи и, што је најнеобичније, добро је за зубе и десни јер немају вештачке шећере, а имају одређене супстанце које сузбијају штетне бактерије.
Међу најчешће сушеним воћем су грожђе, шљиве, кајсије, смокве, бруснице, боровница, аронија, али и јабука, крушка, банана и друго.
Бадеми и лешници чувају срце
За разлику од сушеног воћа, орашасто је далеко лакше за припрему јер може да се конзумира печено или, још боље, сирово. Како било, то воће је препуно минералима, незасићеним мастима и витаминима. Неке светске студије доказале су да само шака орашастог воћа дневно смањује ризик од срчаног удара. Рецимо, мушкарци који су двапут дневно конзумирали бадеме, лешнике или бразилски орах у сировом стању, имали су 50 одсто мањи ризик од изненадног срчаног удара, у поређењу с вршњацима који су ретко или чак никад конзумирали те плодове.
Кандирано најслађе
Кандирано воће је ситно и практично за употребу као и сушено и орашасто, али је за разлику од њих, мање здраво јер садржи далеко већу количину шећера, будући да се свеж плод натапа шећерним сирупом, чиме се смањује количина воде. За такву врсту прераде, која је поприлично захтевна и дуготрајна, најпогодније је коштичаво воће попут трешања, вишања, шљива, кајсија, али је могуће кандирати и крушке, дуње, јабуке, лубеницу, а нарочито тропско воће и њихову кору. Кандирано воће често се користи као слаткиш, као и у прављењу колача и торти.
Ни са орашастим воћем не треба претеривати, јер је хиперкалорично, па га пажљиво треба уклопити у јеловник, а могуће је њиме заменити разне индустријске прерађевине и грицкалице.
– Рецимо, орах би, у зависности од дневног оптималног калоријског уноса, требао бити заступљен од пет до десет процената у целодневном обеду, што је око 30 грама – каже нутриционисткиња Каролина Петровић. – Када је, на пример, реч о кестену, који је добар код хипертензије бубрежних и кардиоваскуларних болести, он нема много калорија, свега 170 на 100 грама, али није лако сварљив, па није препоручљив за особе које имају проблеме с варењем.
Осим кестена, међу најмање калорично орашасто воће спадају и пистаћи, који чине артерије флексибилнијим и тиме смањују ризик од срчаног и можданог удара. Бадеми су богати витамином Е и помажу код стварања црвених крвних зрнаца, одржавају добру меморију и спречавају деменцију. Орах је користан за рад мозга јер обилује омега-3 масним киселинама које наш организам не може да ствара, па их морамо уносити путем намирница. Кикирики је одличан антиоксидант који успорава старење и смањује ризик од кардиоваскуларних обољења. За бразилски орах кажу да је права нутритивна бомба која подстиче обнављање коже, а успешно спречава рак простате. У орашасте плодове спадају и семенке бора, такозвани пињоли, које доприносе смањивању „лошег“ холестерола, а садрже много магнезијума, па се третирају као један од најјачих оксиданата у организму.
Орашасто воће највише конзумирају Европљани, док је производња најзаступљенија у Азији и Јужној Америци. Код нас се неке врсте, као што су ораси, лешници и бадеми, најчешће користе при прављењу колача и торти
Велики потенцијал замрзнутог воћа
Како бисмо зими уносили што више воћа, није лоше ни користити га у замрзнутој варијанти, а његова употреба је с годинама све већа. Према неким подацима, од укупне количине смрзнутог воћа које се произведе на светском нивоу, Европа увезе скоро 50 одсто. На листи држава које нису у Европској унији, међу водећим добављачима те врсте прерађеног воћа налази се и Србија. Осим за колаче и торте, замрзнуто воће се често користи и за прављење здравих напитака.
