Agaricus, или шампињони, како је одомаћено код нас, представљају род гљива у оквиру породице Agaricacea који броји око 300 врста распрострањених по целом свету, од којих најпознатије представљамо у слици и речи. Поједине врсте из овог рода се масовно узгајају и чине високи проценат конзумних гљива из узгоја. Самоникли представници овог рода спадају у неке од најцењенијих јестивих гљива.
Пише: Момчило Даљев
(Наставак из претходног броја)
Шампињони су, углавном, меснате и робусне печурке, са чврстим месом. Прстен који виси или је приљубљен уз дршку, остатак је парцијалног вела који штити неразвијене листиће.
Већина врста су међусобно сличне, а само једна је потврђено отровна. То је Agaricus xanthodermus која се води као врста несталне и смањене токсичности. Препознаје се по јединственој карактеристици да јој месо, када је повређено при дну дршке, поприма жуту боју, баш као и прстен када се протрља. Од осталих шампињона је такође издваја јак, непријатан мирис на мастило.
Љуспичасти шумски шампињон
(Agaricus langei)
Шешир јо је обима до 12 цм, рђастосмеђе боје са ситним влакнастим љуспицама. Листићи су густи, ружичасти, старењем постају тамномрки. Дршка јој је величине до 12×3 цм, беличаста са ружичастим одсјајем, оштећена мења боју у ружичасту. Прстен широк, једноставан и виси попут сукњице. Месо ове гљиве је беличасто, на пресеку поцрвени па потамни. Станиште су јој листопадне и четинарске шуме, често под смрчом. Јестива врста.
Горски шампињон
(Agaricus altipes)
Шешир јој је обима до 8 цм, влакнаст, скоро па гладак, у средини меснатији, беличасте боје. Листићи су густи, ружичасти, старењем постају тамно браон. Дршка је величине до 10×3 цм, при бази задебљана, беличаста, изнад прстена с ружичастим одсјајем, при бази жућкаста, прстен нежан и висећи. Месо ове гљиве је беличасто, с ружичастим преливима у дршци, на оштећењима помало пожути. Благог је мириса и укуса. Плодоноси у четинарским шумама. Јестива врста.
Наребрени шампињон
(Agaricus benesii)
Шешир јо је обима до 12 цм, беличасте боје са ситним љуспама беличасте до окер боје. Листићи су густи, ружичасти, старењем постају тамномрки. Дршка јој је величине до 9×3 цм, при бази мало дебља од остатка, у боји шешира. Испод прстена прекривена ситним љуспама. Прстен је двострук, с крупним стријама са доње стране. Месо је беличасто, на оштећеним местима постане ружичасто. Благог је мириса и укуса. Станиште су јој шуме, ободи шума и травњаци. Често у вилинским круговима. Јестива врста.
Спрудник
(Agaricus litoralis)
Шешир јој је обима до 8 цм, меснат, беличаст па браонкаст са ситним љуспицама. Листићи су густи, ружичасти, старењем постају тамномрки. Дршка јој је величине до 5×3 цм, понекад су видљиве ситне мицеларне нити при бази. Прстен једноставан, висећи. Месо је дебело и чврсто, при оштећењу тамни у жућкастим или ружичастим тоновима. Мирише на бадеме (анис). Плодоноси по травнатим површинама. Јестива врста.
Велики шампињон
(Agaricus macrocarpus)
Шешир јој је обима до 20 цм, свиленкаст, бео, старењем добија мутно жућкасту боју. Листићи су густи, ружичасти, старењем постају тамномрки. Дршка је величине до 20×4 цм, с једва приметним гомољем при бази, у боји шешира. Прстен је беличаст и висећи. Месо ове гљиве је беличасто, а мирис благ, на анис. Плодоноси по шумама, углавном испод смрче. Јестива врста.
Липика
(Agaricus arvensis)
Шешир јој је обима до 15 цм, свиленкаст и бео, на оштећеним местима пожути. Листићи су јој сиворужичасти па мрки. Дршка је величине до 12×3 цм, батинаста, бела, на додир пожути, прстен двослојан, са стријама на доњој страни. Месо је бело, на оштећеним местима благо пожути. Мирис јој је снажан на анис (бадем). Плодоноси по травнатим површинама и ободима шума. Јестива врста.
Шумски шампињон
(Agaricus sylvicola)
Шешир јој је обима до 12 цм, свиленкаст, беличаст до крем боје, на додир пожути. Листићи су густи, светли па ружичасти и на крају мрки. Дршка јој је величине до 12×2 цм, бела, глатка, с јасно израженом булбом, на додир пожути. Прстен широк, висећи, танак. Месо јој је танко, бело, пожути на додир. Мирис је веома пријатан на бадеме (анис). Плодоноси углавном по листопадним шумама. Јестива врста.
Крачун
(Agaricus urinascens)
Шешир јој је обима до 30 цм, меснат, помало сомотаст, беле до крем боје. Листићи су сиворужичасти па мрки. Дршка је величине до 15×5 цм, батинаста и у основи ушиљена, у боји шешира. Прстен је крупан и висећи. Месо ове гљиве је дебело, чврсто, беличасто, на пресеку благо поцрвени. Мирис пријатан на бадеме (анис). Станиште су му пашњаци, кречњачки терени. Плодоноси у вилином колу. Јестива врста.
Agaricus annae
Шешир јој је обима до 8 цм, прекривен љуспама окер боје на беличастој основи. Листићи су јој сиворужичасти па мрки. Дршка јој је величине до 12×2 цм, беличаста, прстен је крупан и виси попут сукњице. Месо јој је бело, на оштећењу помало поцрвени. Благог је мириса и укуса. Плодоноси по листопадним и четинарским шумама. Јестива врста.
Agaricus depauperatus
Шешир јој је обима до 10 цм, бео, у средини тамнији, прекривен ситним, једва приметним љуспицама. Листићи су јој густи, ружичасти, старењем постају тамномрки. Дршка је величине до 10×2 цм, беличаста са двоструким прстеном. Месо јој је беличасто, на пресеку поцрвени, у дршци с наранџастим нијансама. Благог је мириса и укуса. Плодоноси по листопадним и четинарским шумама. Јестива врста.
Agaricus pertubans
Шешир јоj је обима до 7 цм, беличаст, прекривен ситним и ретким љуспицама. Листићи су густи, ружичасти, старењем постају тамномрки. Дршка је величине до 10×3 цм, беличаста, изнад прстена с ружичастим преливом, при бази жућкаста, прстен је двострук и висећи. Месо је беличасто, у горњем делу дршке ружичасто. Мирис је непријатан (попут харингаче – Lepiota cristata). Плодоноси у лишћарским шумама. Не препоручује се за јело.
