Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Prekalemljavanjem se ispravljaju greške voćara

Prekalemljavanjem se ispravljaju greške voćara

1896

Šta može dovesti do grešaka i potrebe za prekalemljivanjem voćaka? Izbor sorti za koje nisu dobri pojedini agroekološki uslovi, nova neodgovarajuća sorta oprašivača, povećani zahtevi tržišta za određenom sortom, privođenje kulturi divljih voćnih vrsta neki su od razloga prekalemljivanja. U našim voćnjacima u praksi se pokazalo da se najčešće prekalemljuju šljiva, kruška, jabuka, dok je nešto ređe u pitanju dunja, višnja, trešnja i breskva. Bitan je i način kalemljenja jer ne može sve na sve, tako se kajsija može kalemiti na šljivu, dok šljiva na kajsiju ne može, zatim većina sorti kruške na dunju može, dok dunja na krušku ne može.

Može se prekalemiti do dvadesete godine

Voćke se mogu prekalemljivati do dvadesete godine starosti. Bolji rezultati se postižu ako su stabla mlađa. Kod slabo bujnih, obolelih i povređenih stabala ova mera se izbegava. Oprez je potreban i prilikom izbora sorti. Neophodno je da se one podudaraju u pogledu bujnosti, vremena cvetanja i završetka vegetacije.

Prekalemljivanje se može primeniti direktno na deblu, na prvim ramenim granama i na granama u kruni. Poželjno je da grane nisu deblje od pet do osam centimetara i da su donje duže, a gornje kraće. Uspeh je bolji kada se stabla blagovremeno pripreme. Na starijim, obično krajem februara ili početkom marta, skraćuju se grane koje će se prekalemiti, dok se kod mlađih stabala to radi prilikom prekalemljivanja. Tom prilikom ostavljaju se grane “hraniteljice”, odnosno dve do tri slabije razvijene grančice po grani, koje su položenije i nalaze se u donjem delu krune. Njihova je uloga da hrane stablo dok se ne razviju kalemokca, da sprečavaju pojavu velikog broja vodopija i štite deblo od sunčevih ožegotina.

Mogu se prekalemljavati pre ili u vreme kretanja vegetacije

Voćke se mogu prekalemljivati pre ili u vreme kretanja vegetacije. Za jabučaste voćne vrste i šljivu optimalno vreme je druga polovina marta. Pored toga, prema navodima stručnjaka prekalemljivanje se može uraditi i u avgustu na spavajući pupoljak, ali se preporučuje za starija stabla i pojedine voćne vrste, pre svega trešnju, višnju, breskvu i kajsiju.

Foto: shutterstock

Za prolećno prekalemljivanje primenjuju se različiti načini kalemljenja – spajanjem, pod koru, na isečak, sa strane u procep i drugo. Iskustva su pokazala da najbolje rezultate daje kalemljenje na isečak jer presek pre kalusira, a manje je i očenjivanje na položajima gde često duvaju vetrovi. Kalem-grančice se stavljaju sa unutrašnje ili na bočnim stranama grana. Njihov broj zavisi od debljine grane i kreće se od jedan do četiri, ređe više. Poželjno je da presek na grančicama koje se stavljaju pod koru ili na isečak bude što duži. Važno je i da se čvrsto zavežu rafijom ili specijalnim trakama za ovu namenu. Posle vezivanja svi preseci na mestu kalemljenja premažu se kalemarskim voskom. Ukoliko se ne prime neke kalem-grančice, onda se u avgustu obavi kalemljenje na spavajući pupoljak.

Kalemljenje na zrelo

Prilikom kalemljenja na zrelo treba se pridržavati određenih pravila. Jedno od njih je da se prosto spajanje primenjuje kada su podloga i kalem-grančica približno iste debljine. Prvo se na podlozi napravi kos presek, a zatim i na kalem-grančici, i to sa suprotne strane dobro razvijenog pupoljka. Napravljeni preseci se spajaju i vežu, a potom vrh kalem-grančice i spojno mesto premažu kalemarskim voskom ili parafinom.

Kalemljenje kajsije

Prilikom kalemljenja kajsije, uzima se deo kalem-grančice sa tri do četiri, a kod ostalih voćnih vrsta obično sa po dva pupoljka. Jedino se orah, zbog velikih internodija, kalemi sa delom kalem-grančice koji najčešće ima samo jedan pupoljak. Ovaj način kalemljenja se primenjuje i u slučaju ako se podloge kalemljene očenjem na spavajući pupoljak nisu primile. Pored toga, može se koristiti za proizvodnju sadnica, i to pretežno jabuke, tako što se obavlja direktno spajanje iz ruke, podloge i kalem-grančice i onda se kalemovi drže u sanducima sa piljevinom na temperaturi tri do pet Celzijusovih stepeni, dok ne nastupi potpuno kalusiranje spojnog mesta. Takvi kalemovi se iznose i sade kada se ukažu povoljni uslovi za sadnju napolju. Ovakvo kalemljenje se obavlja u februaru. Međutim, moguće je i kalemljenje iz ruke krajem marta ili u aprilu, kada krenu sokovi u podlogama. Ovakvi kalemovi se ne unose u stratifikalu, već se odmah sade napolju, u dobro pripremljeno zemljište.

Isti efekat se postiže, a kalemi se lakše vezuju, ako se umesto prostog spajanja primeni englesko. Ono se često koristi kod proizvodnje loznih kalemova i ne primenjuje se vezivanje kalemova, kao i kod oraha, dok se kod ostalih voćnih vrsta spojno mesto vezuje.

R.D.J.