Хришћански празник Преображење Господње посвећен је тренутку када се, како казује предање, Христос на гори Тавор пред апостолима преобразио и засијао као сунчева светлост. Слави се увек 19. августа и верује се да тада природа почиње да се мења, да Сунце окреће леђа лету и наговештава долазак јесени. Овај датум је, осим у црквеном календару, важан за пољопривреднике, јер се према њему управљају у виноградарским и многим другим пољским радовима.
Пише: Биљана Ненковић
Без обзира на то што се обележава у јеку топлих дана, Преображење показује да се лето ипак ближи крају. Верује се да се од тог дана преображава лист у гори и камен у води. Лишће почиње да жути и опада, а вода је хладнија. Вода у реци није за купање, дан постаје све краћи, змије и гуштери враћају се у склоништа, јер је земља хладнија, а ласте се припремају за јесењу сеобу.
Почињу зрење грожђа и јесења сетва
Грожђе се не једе пре Преображења, јер после празника достиже зрелост и виноградари пажљиво мотре на гроздове, како би знали када да започну бербу. У неким родопским селима постоји веровање да на тај дан Бог “прибразнува”, прави или спушта бразду с неба као знак да је дошло време за сетву јесењих култура.
Овај празник познат је и као летње Богојављење, јер су се и тада, како пише у Јеванђељу, отворила небеса и зачуо глас Бога Оца: “Ово је Син мој љубљени… њега послушајте.” Христос, који се преобразио на Гори у присуству Мојсија и пророка Илије, најавио је небеску снагу нове вере и своју улогу цара над царевима, која надилази старозаветне законе и пророке.
Дан славља и молитве
Према речима Светог Николаја Велимировића, ово небеско сведочанство о Сину Божјем “требало је да послужи у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у његову крајњу победу”. Западна црква унела га је у свој календар тек 1457. године, и то у славу победе хришћанске војске над Турцима код Београда, а на Истоку се слави још од 7. века.
У народу се обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина, али и да се цела природа мења. У црквама се на Преображење, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, освештава грожђе и дели народу, а у крајевима где нема грожђа, неко друго воће. Обичај је, такође, да се грожђе дели и на гробљу за покој душа мртвих. Верује се и да се на овај празник и небо, у глуво доба ноћи, три пута преображава, а ко то види и другом обелодани, изгубиће разум. Преко дана се на Преображење не спава да се не би дремало током године.
Верује се и да на тај дан не треба плакати и неговати лоше навике, већ празник провести у слављу и молитви. Преображење се слави за време Госпојинског поста који траје до 28. августа, празника Велике Госпојине, а правило је да се на овај празник пости и да се за ручак једе риба.
После Светог Илије, сунце све милије
Наговештај промене годишњег доба почиње још 2. августа, када се празнује Свети Илија Громовник. Сматра се једним од највећих пророка у хришћанству. Младост је провео у молитвама у пустињи. Због тачног предсказивања догађаја, био је прогањан. Добио је име по старословенском Богу Перуну, богу грома.
Сматра се да је преласком на хришћанство, српски народ особине старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима, приписао Светом Илији. Због тога велики број обичаја и веровања потиче још из претхришћанског времена. Према народном предању Свети Илија се вози у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима. Када на Светог Илију пуцају громови, народ каже да то светац гађа ђаволе, па се не ваља крстити, да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара.
Свети Илија пада у најсушније и најтоплије доба године. Постоји прича да је управо Свети Илија тај који одређује када и где ће падати киша, а када ће да буде суша. Због тога се и до данас у сеоским крајевима задржао обичај да се на Светог Илију никако не ради у пољу, да се не би навукао гнев светитеља. Ипак, верује се да после њега полако пролазе летње жеге, па је остала и изрека: „Од Светог Илије, сунце све милије”.
Велика Госпојина празник деце и мајки
Успеније пресвете Богородице, један је од највећих хришћанских празника. У народу је познат као Велика Госпојина и представља празник мајки и деце. Велика Госпојина се празнује као успомена на смрт Богородице и, према јеванђељском предању, дан када се она вазнела на небо и “предала свој дух у руке Спаситеља”. У Грчкој и Румунији ово је и државни празник.
До тог дана треба заврштити све летње послове у пољу, а тек од Мале Госпојине треба почети с новим, јесењим радовима. Такође, верује се да биље и траве, убране на Велику Госпојину, имају изузетно лековита својства. Беру се боровнице и лековите траве, а верује се да ће донети здравље и благостање свима у дому.
Од тог датума почињу и Међугоспојинци, односно Међудневница, дани између Велике и Мале Госпојине, 21. септембра. Сматрају се најбољим временом за брање лековитог биља. Верује се и да су јаја, прикупљена у овом периоду, најквалитетнија и да дуго остају свежа. Жене на празник не би требало да започињу нове послове, већ само да настављају започето.
Илиндански мед за лек
Мед који се вади на Илиндан служи као лек, па ако знате неког пчелара, обавезно га тог дана узмите. Народ верује да мајке њиме треба да намажу децу по образима, како би била здрава. Слави се као крсна слава, али је занимљиво да се не кува жито, јер се сматра да је и данас овај светитељ жив. Веома је поштован у православљу, и зато што се верује да је брат Огњене Марије.
