Иза повртара је још једна вегетација. Година је била прилично ћудљива, ко није на времe поставио систем за заливање и било какву засену за заштиту од ожеготина, тај се није могао похвалити ни приносом, ни квалитетом поврћа.
Пише: Светлана Мујановић
Важно је да се сада у баштама, осим послова који директно утичу на принос и квалитет поврћа, више пажње посвети превентивним мерама против болсети и штеточина. Оне нису скупе, а могу да уштеде пуно каснијих издатака.
Што се једе пресно, мора бити безбедно
Производња поврћа на отвореном, а посебно у заштићеном простору, незамислива је без примене фитосанитарних мера, одржавања хигијене ради успешног спречавања штета од различитих проузроковача болести, штеточина и корова. Здравствено стање биљака у великој мери зависи од мера хигијене поља спроведених у претходној години, што индиректно смањује употребу хемијских средстава. То је веома значајно и зато што се поврће у исхрани најчешће користи пресно, термички необрађено, па мора бити здравствено безбедно.
Једна од превентивних мера је сакупљање и уништавање биљних остатака. У зараженим биљним остацима одржава се и преноси велики број патогена, првенствено проузроковача трулежи корена, приземног дела стабла и увенућа биљака. У вегетацији болесне биљке треба одмах заштитити, ако је зараза пак узела маха ваља их почупати, изнети с парцеле и спалити. Такође, на крају производног циклуса, после бербе, неопходно је све биљне остатке сакупити на гомилу, ако су били здрави од њих правити компост, а болесне спалити. Наши преци су говорили да се добар домаћин препознаје по њиви. Његова никада није запарложена. Пре почетка новог производног циклуса, дакле, обавезно треба уништити корове.
Плодоред је једна од најзначајнијих агротехничких превентивних мера заштите поврћа од проузроковача болести, штеточина, па и корова, и њиме се оптимално регулише „извлачење“ хранива из земљишта. Тако се неће десити да се на једној парцели, због монокултуре нагомилава азот, на другој фосфор, а да на трећој нема ништа. Да се подсетимо, плодоред представља смену биљака просторно (пољосмена) и временски (плодосмена). Ово није случајан, већ плански смишљен посао који захтева добро познавање технике гајења биљака, њихових потреба у хранивима и њихових болести, штеточина. Плодоредом се с једне стране ограничава могућност да се у земљиште, на којем се први пут гаји поврће, брзо унесу штетни микроорганизми и с друге стране доприноси да се у већ зараженом земљишту популација паразита и штеточина одржава испод прага штетности.
