Ђубрење, односно прихрана воћака једна је од најважнијих агротехничких мера од које зависи раст и родност воћака. У свим фазама раста и развоја оне треба да имају на располагању довољно хранива. Најбитнији су азот, фосфор и калијум јер су им потребни у великим количинама.
– За правилно ђубрење воћњака неопходно је знати количину и приступачност ових елемената у земљишту и биљкама – објашњава др Зоран Кесеровић, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду. – Зато је сваке године значајно урадити хемијску фолијарну, односно анализу садржаја елемената у листу, а сваке четврте или пете године и анализу земљишта, да би се знало које количине хранива треба додати. Код воћних врста намењених чувању као што су јабука и крушка препоручује се и анализа плодова. У мањим воћњацима може се праћењем специфичних симптома недостатка, али и бујности, квалитета плодова, приноса, као и количине образованих родних пупољака, одредити визуелно који елементи евентуално недостају и одредити количину ђубрива. Међутим, и у таквим засадима треба настојати да се уради фолијарна анализа бар сваке друге године.
Јака резидба – скромније ђубрење
Недостатак сваког неопходног елемента може да ограничи раст и развој воћака, због чега је тешко одредити њихов редослед по важности. Ипак, сматра се да је азот међу њима најзначајнији. Заступљен је у свим органима воћака и оне га троше у свим периодима раста и развитка. Нарочито је важно да га имају довољно у периоду образовања и развоја листова. Потребе постоје и касније, и у току вегетације, и за време интензивног пораста плодова, али знатно мање.
