Један број држава, биолошкој разноликости посветиће читаву ову седмицу – јер је стање екосистема забрињавајуће. Због утицаја савремених технологија и климатских промена – планета узнемирујућом брзином губи биљне и животињске врсте, што утиче и на живот људи.
Однос човека и природе је нарушен – у свету је, за само пола века, популација сисара, птица, риба, водоземаца и гмизаваца смањена чак 68 одсто, а једној од пет врста биљака прети нестанак.
Биодиверзитет Србије чини око 60.000 врста, а међу најугоженијима су: белоглави суп, мрки медвед, дивокоза, срна, степски соко, велики тетреб, јелен, рис, орао крсташ.
„Мислим да су добри показатељи то што је Србија један од 153 светска центара биодиверзитета. А високопланински и планински регион Србије у оквиру балканског полуострва представља један од шест центара“, рекао је Ненад Секулић, начелник Одељења за биодиверзитет Завода за заштиту природе Србије.
Земља нам важи за богату и флором и фауном, али неопходан је већи степен заштите свих резервата.
Чисте реке, потоци, језера и влажна станишта, попут мочвара су њихова станишта.
„Препорука су да буде 30 посто подручја, територије земље заштићено. Србија нажалост има само седам процената заштићених подручја. Да заштитимо подручја која су станишта за све те биљке и животиње које су угрожене нашим претерано потрошачким начином живота“, каже Душка Димовић из Светског фонда за природу.
Биљке, као основу екосистема и исхране људи, угрожава претерано коришћење ђубрива и пестицида.
Недостатак микроорганизама смањује квалитет земљишта и пашњака, а бесправна и неконтролисана сеча уништава шуме.
Убрзано пошумљавање је приоритет, посебно северних делова земље.
„’Војводина шуме’ годишње пошумљава између две и две и по хиљаде хектара површина. Ту се ради о простој репродукцији. Значи када шума достигне зрелост, ми је посечемо и поново пошумимо. Да бисмо поправили знатно ситуацију у Војводини, неопходне су нове површине. Можемо то да налазимо у земљишту ниже класе која су у власништву локалних самоуправа или да држава субвенционише пољопривреднике да подигну ветро-заштитне појасеве“, истакао је директор ЈП „Војводина шуме“, Роланд Кокаи.
Подсетимо, у нашој земљи под заштитом су 2.633 дивље врсте биљака, животиња и гљива.
Под сталним надзором Завода за заштиту природе су звери, папкари, рибе и птице како би их очували у њиховим природним стаништима.
Извор: РТС
Фото: Pixabay
