Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ JAGODA: Izbor sorte i zemljišta presudan za dobar prinos

JAGODA: Izbor sorte i zemljišta presudan za dobar prinos

2304

Piše: Ivana Radoičić

Promene klime, pandemija koronavirusa i ekonomski potresi pogađaju i domaću poljoprivredu, a čini se da su u toj borbi nekako najotporniji voćari. Srbija je zemlja u kojoj dobro rađaju razne vrste voća, među kojima se posebno ističu jagodičaste vrste. Ipak, iako svi znamo da je malinarstvo isplativo, mnogi proizvođači odlučuju se za proizvodnju jagoda, čiji je kvalitet i slatkoća veoma tražen u svetu, a u kombinaciji sa šampanjcem, postaju simbol otmenosti i luksuza. Ipak, iako je njihova proizvodnja i pored navedenih problema isplativa, valja znati koje su su sorte najrodnije za određene regione i gde se mogu uzgajati jagode, a u kojim je krajevima zasad jagoda misaona imenica.

– Jagoda je po ekonomskom značaju u Srbiji druga voćna vrsta iz grupe jagodastog voća – kaže Aleksandar Leposavić, stručnjak za jagodasto voće iz Instituta za voćarstvo u Čačku. – U većini proizvodnih regiona naše zemlje najčešće zastupljene sorte su Kleri, Džoli, Alba, Azija, Arosa i Roksana. U okolini Šapca mogu se sresti starije sorte, kao što su Elsanta i Kvin Eliza, dok je najzastupljenija sorta u okolini Kruševca i dalje Roksana. Zbog potreba prerađivačke industrije u proizvodnim zasadima se sve više gaji i stara nemačka sorta Zenga Zengana, najviše u okolini Leskovca, ali njena zastupljenost je sve veća i drugim regionima naše zemlje. Od stalnorađajućih sorti u našoj zemlji najviše se gaji sorta Irma.

Ne saditi bez valjane pripreme

Kako kaže naš sagovornik, u našoj zemlji pod jagodom je oko 7.000 hektara, dok prosečna proizvodnja u poslednjih nekoliko godina iznosi od 25 do 30 hiljada tona. A proizvodi se i na otvorenom polju i u plastenicima. Ipak, i tu ima problema.

You need to be logged in to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us